WWE je jedna od onih igara koje izlaze svake godine, mada, ovog puta, malo je zakasnila. Znate kako kažu, bolje odložena igra nego prerano izdata, jer uzevši u obzir kakve su WWE igre bile proteklih godina, nekako smo se nadali da će makar ova imati više smisla igrati je i uživati u njoj. Najbolja stvar od svega je što se čekanje isplatilo, a napokon smo dobili WWE sa John Cena na coveru. Sada svi mislite, oh super, napokon ćemo moći da igramo karijeru sa njim, ali to nije slučaj, realnost je čak mnogo zanimljivija. Koliko sportskih igara ima takozvanog antagonistu na coveru? WWE 2k23 je možda jedina.
Zaokret je u tome što, umesto da igrate kao Džon Sina, vi preuzimate ulogu njegovih protivnika i dobijate priliku da ga pobedite. To bi bilo zabavno, ali opet, samo izvodite različite plesne korake. Ti se takmičiš protiv nekooperativnog kompjuterski kontrolisanog rvača da pokušaš da ih postaviš na svoje mesto, samo da bi mogao da izvedeš veoma specifičan potez. Šanse su da nećete znati kako da uradite ovaj potez dok ne otvorite ciljni meni i pročitate kako to da uradite. Ne mogu da zamislim mehaničkiji i manje ubedljiv pristup igri.
Oni koji su novi u seriji biće zadovoljni što znaju da je uključen i namenski vodič (koji vodi niko drugi do Ksavijer Vuds) koji će ih upoznati sa osnovama igre. Osnove je dovoljno lako pokupiti: dva dugmeta za lice su dodeljena lakim i teškim napadima, jedno je za hvatanje — što vam onda omogućava da koristite jedno od prethodnih dugmadi za laku ili tešku hvatanje, ili izvođenje irskog biča — i poslednje dugme za lice je za preokret (ili blokiranje ako se drži pritisnuto). Ovi napadi su osetljivi na kontekst i izvodiće različite napade u zavisnosti od pozicije i vas i vašeg protivnika. Na primer, ako je rvač licem nadole na strunjači, ili vi trčite prema njima, pojaviće se različiti potezi, dajući vam ogroman arsenal napada da biste izvršili smackdovn.
Odatle stvari postaju malo naprednije, sa potezima koji vam omogućavaju da nosite nekoga (savršeno za pozicioniranje da ga bacite kroz sto), napadima odskočne daske koji vas vide kako skačete sa konopa, kao i napadima na životnu sredinu koji koriste oblasti oko prsten za nanošenje dodatne štete. Ako ste videli da se to radi u VVE-u, velike su šanse da ćete uspeti da to izvedete u igri, iako se ne sećam tuče iza scene koja se završila tako što je neko pao 30 stopa na betonski pod, tako da nije u potpunosti zasnovan na realizmu!
2K Showcase mod je kreativan način da se vratite na kultne WWE trenutke. Međutim, ovogodišnja verzija je jedna od najslabijih do sada. Moji problemi sa njim se uglavnom svode na bledu prezentaciju. Cena pruža samo ograničeni uvod za svaki meč, i nema komentara ili naracije tokom samih utakmica. Generička rok numera se igra preko akcije za svaki meč. Trenuci u kojima se prebacuju napred i nazad sa akcije u igri na video klipove takođe su čudno vremenski tempirani. Trenuci na utakmicama koje bi imalo smisla kontrolisati se rade preko videa, a trenuci koje je trebalo videti putem klipa se mogu reprodukovati. I izbor utakmica je malo čudan. Oni čine neke očigledne, kao što je njegov okršaj sa Brokom Lesnarom na SummerSlam-u 2014. i njegov debi protiv Kurta Angla. Drugi, kao što je meč Night of Champions protiv Triple H-a, i njegov poraz u skvošu od The Undertaker-a na VrestleMania 34 mogli su biti preskočeni. I dalje sam uživao u tome iz istorijske perspektive, ali to je korak unazad u odnosu na napore prethodnih godina.
Na suprotnom kraju spektra, MiRise ove godine je najjači u poslednje vreme. Za VVE 2K23, postoje odvojene karijere i za muške i za ženske rvače, pri čemu oba igraju po uzorima iz stvarnog života federacije. Za mušku stranu, The Lock vam omogućava da kontrolišete novi talenat za promociju opterećen nesrećnim trikom. Žene dobijaju Nasleđe koje se fokusira na mladog hvatača koji se bori da izađe iz senke svoje tetke iz Kuće slavnih. Obe priče dobro rade na tome da vas ulažu u borbe vaše superzvezde i pokazuju da je karijera u profesiji često određena stvarima koje su van vaše kontrole, koliko i vašim veštinama u ringu. Jedina velika zamerka koju imam kod njih je što je glasovna gluma za vaše likove svuda po mestu. Neka čitanja redova su izuzetno jeziva i naterala su me da poželim da preskočim dijalog u pojedinim tačkama.
Universe Mode i MyGM imaju isti koncept, ali jedan je mnogo dublji od drugog. Universe je uglavnom ostao nepromenjen u odnosu na prošlogodišnje izdanje, a za one koji cene koliko daleko možete da odete, siguran sam da je to odlična stvar. Daje vam se mogućnost da kontrolišete emisije iza kulisa ili da izaberete da se takmičite kao određeni rvač i oblikujete svoju karijeru. Ovde imate mnogo toga da kontrolišete, i iako je to lepo, meni isplata nije vredna toga. Osećam da je moje vreme bolje provesti negde drugde nego u petljanju sa svakim malim aspektom RAW ili SmackDovn!
MyGM je i dalje moj omiljeni metod kreiranja emisija. U ovom režimu ćete stupiti u cipele generalnog direktora za određenu emisiju i sukobiti se sa svojim kolegama GM-ima da vidite ko može da proizvede najbolju celokupnu emisiju. Ovogodišnja verzija dodaje nekoliko značajnih karakteristika, kao što su novi GM (Mik Foli, Erik Bišof), nove emisije i opcija da se četiri igrača takmiče jedan protiv drugog. Za razliku od često glomaznog Univerzuma, mnogo je lakše uskočiti u ovaj režim i naviknuti se na stvaranje dobre emisije. Cilj nadmetanja sa drugim proizvođačima takođe mu daje ugodniju konkurentsku prednost da bi se isplatilo da se bavi.