Walking simulatori ili kancer gejminga, kako sam ih ja nekada zvao, su sve češći i češči. Okej možda ne u ovom periodu, ali su imali vrh svoje popularnosti pre recimo par godina.
Od tih igara možda sam jednu odigrao, dve u vrh glave. Sve te igre se oslanjaju na emotivnu notu u njima, pokušavajući da igrača prodrmaju naracijom. U tim igrama deluje kao da ste nemi učesnik priče koja se odvija oko vas, pomerate lika kako bi triggerovali određene događaje i to je to. Misterija, priča, događaj su često fino ispričane u tim igrama, ali nema te dinamike ili da kažem priče većeg obima. The Invincible igra koja nam dolazi iz Starward Industries pokušava da ispriča baš tu priču većeg obima. Igra je smeštena u svetu koji je kreirao Stanislav Lem, poljski pisac teške naučne fantastike, i služi kao prequel jedne od njegovih najpopularnijih knjiga koja nosi isto ime kao ova igra, The Invincible. Prvi put mi se dešava da igram nešto pre nego što čitam, da sam u nečemu šta je neko pisao, i tim to verno preneo u 3d okruženje kao što je jedna igra. Iako me je ova igra inspirisala da počnem da čitam ovo delo, uradila je nešto još bolje, ubacila mi je poprilično verne modele svega i svačega o čemu se priča u knjizi kao uvod za pravu poslasticu u toku čitanja. Divno je videti svet inspirisan ataompunk stilu, priču o hladnom ratu između Commonvealtha i Alianse kao i šta se dešavalo na misterioznoj planeti Regis III samo nekoliko dana pre početka dešavanja u knjizi. Priča u igri je obavijena misterijom, dešavanjima koja su na početku lokalizovana ali dobijaju sve veći i veći obim kako vi nastavljate da igrate.
Posle kratkog cinematika, igra vas baca u ulogu Jasne, naučnika Commonwealtha sa broda Dragonfly, čija je posada došla na planetu Regis III kako bi videla, šta je to toliko interesantno na njoj da su njihovi neprijatelji u ovom hladnom ratu, The Alliance, poslali njihov najveći brod The Invincible na ovoj planeti. Dragonfly ipak prvi stiže do planete i tu kreće vaša avantura. Jasna se budi na površini planete poprilično izgubljena, ubrzo shvatajući da se odvojila od ostatka ekipe, i vaš prvi zadatak je pronaći ih i shvatiti šta se desilo. Jasna ima rupe u sećanju, koje će se vremenom ispunjavati kako vi budete prelazili igru. Iako pusta, Regis III izgleda femonemanlno. Svet rađen u atompunk fazonu izgleda prelepo. Retro futurističke stvari su na svakom čoćku. Na prvi pogled, sve deluje tako staro, ali ujedno i tako neverovatno naprednije od svega šta mi trenutno sada raspolažemo za istraživanje svemira. Pored toga, ne mogu reći da je to muzika, ali zvučni efekti koji se prožimaju kroz igru su fantastični, i naravno muzičke numere kada nastupe u toku igranja. Sve je to odlično prezentovano i povećava još veću misteriju, osećaj usamljenosti i izolovanosti od svega ljudskog na Regis III planeti.
Gameplay je spor, kao i u svakom walking simulatoru. Jasna će na početku moći da hoda i trči, završava ne tako komplikovane zagonetke i otkriva misterije sveta na kome se nalazi. Oko sredine igre ćete dobiti rover, prevozno sredstvo koje će vam olakšati istraživanje ove planete, makar dela na kojem se nalazite. Igra se razvija iz prvog lica, tako da će kamera pratiti svaki Jasnin pokret, nebitno da li trči, penje se negde ili pada. Ovo potpomaže još boljoj imersiji u igri, i iako je ona sporog ritma, sve deluje nekako odgovarajuće uzevši u obzir gde se Jasna nalazi i šta radi. Pored toga, Jasna u komunikaciji sa svojim brodom će često imati izbore u dijalozima, a neki od tih izbora će i uticati na celokupnu priču, što je odličan detalj. Mada loša stvar kod toga je što igra ne podržava manualni sejv, već da bi videli kako se razvijaju ostali dijalozi, morali biste da odigrate igru ponovo. Mada to nisu samo izbori u dijalogu, već i izbori prilikom rešavanja nekih dilema na planeti Regis III, a u svakom trenutku, Jasnina odluka je konačna, tako da nećete moći da se predomislite. Ovaj elemenat daje tu mistiku naslovu, težinu prilikom odlučivanja, strah kao i zadovoljstvo ukoliko se sve završi kako ste mislili da hoće, ili razočarenje i žal ukoliko ste pogrešili. Igra ima dobar taj emotivni trenutak i poprilično lepo prenosi to na igrače
Predivan ali pust svet i dobra misterija nikada ne može da bude kompletna bez kvalitetne glume. Sva sreća, glumci koji pozajmljuju glasove Jasni i Noviku su jednostavno fenomenalni. Pošto se radi o hard scifi žanru, jelte prequelu knjige kao što sam već napomenuo, biće dosta termina, objašnjavanja svega šta se dešava i gde se Jasna nalazi. Najbolja stvar u svemu tome je to što će jasna, poprilično suptilno, intuitivno objašnjavati sve to igraču. Kada budete nešto videli, kada se nešto desi u igri, jasna će racionalizacijom i potkovana naučnim činjenicama zaključiti šta se dešava misleći na glas. To neće biti dosadan monolog kao u nekim igrama, već poprlično zanimljiv, intrigantan, informativan na kraju krajeva. Odlika hard scifi podžanra je to da se zasniva na mogućim, donekle poznatim činjenicama. Tako da ni jedna stvar koju vi koristite, koja se dešava, koju ćete sresti, neće ostati bez pokušaja naučnog objašnjenja zašto je to tako, kako se to napravilo, zašto se desilo. Cela skripta je odlično napisana, sigurno bi je pohvalio i Stanislav Lem da je danas živ. Mada, nisu ta objašnjavanja jedine stvari koje sijaju u ovoj igri, tu je i dijalog, bolje rečeno, Jasnin sagovornik, Novik iliti astrogater njihovog broda Dragonfly.
Novik kao prvi komandant Dragonfly svemirskog broda će ostati na njemu, a on je ujedno i jedina jasnina konekcija sa realnošću, sa onim šta se stvarno dešava. Biće tu, navodiće je, praviće joj društvo i najvažnije od svega, držaće njene misli na okupu, da Jasna jednostavno ne bi skrenula. Jer ko ne bi, ako se nađe na tako misterioznoj naizgled pustoj planeti kao što Regis III, bez ijednog svesnog bića oko sebe. Jasna i Novik jednostavno nose celu naraciju u igri, atmosferu i sve šta se dešava u njoj. Jasna se nikada neće osećati usamljeno, iako se nalazi na pustoj Regis III planeti. Naravno da će tu biti trenuci kada će pomisliti da jednostavno ništa nije stvarno šta se dešava i da će osetiti, kao i vi, igrač, tu izolovanost od civilizacije i svega poznatog, ali to je i poenta igre.
Do sada mi walking simulatori nisu prijali. Okej prešao sam Firewatch jer je toliko hvaljen na sva vrata, ali sve te igre, walking simulatori, pričaju o tragediji jedne osobe, trenucima jednog života. Fokusiraju se samo na jednu stvar, na ono šta se dešava samo glavnom liku i to je to. Naravno tu su propratne situacije i stvari koje se dešavaju ali sve se okreće oko protagoniste kojeg vi vodite. U The Invincible priča je mnogo veća, sa mnogo više stvari koje su bitne za celokupno stanje stvari ovog sveta. Jeste da je u fokusu Jasna, i njena avantura na pustoj planeti, ali ovde se ne radi o njoj, ovde se radi o čovečanstvu, hladnom ratu, ljudskosti kao i naravno pronalasku vanzemaljskog života van našeg solarnog sistema. Prosto mi je neverovatno koliko je ljudska mašta bila razvijena u tim starim knjigama, i kako su neki autori, Arthur C Clarke, H G Wells kao i Stanislav Lem uspeli da stvore te neverovatne svetove samo iz nade, želje da će se nešto stvarno tako i desiti. Naravno sve je to bilo podgrejano svemirskim istražvanjima i tom svemirskom trkom koja je započeta nakon drugog svetskog rata, naravno sem kod H G Wellsa čija knjiga Rat Svetova je ugledala svetlost dana pre više od jednog veka, bolje rečeno 1897 godine.