Oduvek sam voleo, negde tamo u podsvesti, potezne RPG naslove, mada, nisam voleo rougelike, tako da mi je na početku bilo poprilično teško da se prilagodim igri kakva je Darkest Dungeon. Keca sam igrao, ali ne toliko mnogo, jer mi se svidela premisa i taj zanimljivi artstyle koji igra forsira, ipak, nikada nisam uspeo da je završim. Mislio sam, biće vremena, završiću je i tako je vreme prolazilo, a onda se pojavio i Darkest Dungeon II. Prošle godine za PC, ove za konzoel, na šta sam ja čekao, i pre nekoliko dana sam napokon uspeo da uronim u igru i to je bilo bolno i teško iskustvo. Ovo poslednje što sam rekao ne mora da znači da je loše, samo jednostavno teško, kao nekome kome primarni žanr nije roguelike potezni rpg.
Vi ste deo tima koji se neprestano širi i putuje kroz različite zemlje, dok se suočavate sa mračnim silama i ostatkom čovečanstva koje pokušavaju da vas zaustave. Radnja igre se odvija nakon događaja iz prve igre, gde ste morali da porazite Srce Tame. Sada, “Učenjak” pokušava da kontroliše moćnu energiju Eldriča poznatu kao Gvozdena Kruna. Kao što to obično biva sa takvim pokušajima, stvari krenu po zlu. Planeta se raspada, čovečanstvo poludi, a demonska bića počinju da napadaju.
Scholar, u pokušaju da ispravi ove greške, okuplja tim koji će putovati kroz pet različitih poglavlja kako bi vratio svet u njegovo prvobitno stanje. Za igru će vam sigurno trebati preko 30 sati, u zavisnosti od toga koliko detaljno želite da istražujete. Dosta vremena mi je trebalo da završim prvi act, jer čak i u njemu, u svakom trenutku igra postaje teža i teža. Budući da je ovo roguelike igra, budite spremni na mnogo ponavljanja dok pokušavate ponovo i ponovo da očistite svaki deo poglavlja.
Borba u Darkest Dungeon II mi se zaista dopala, jer se i dalje oslanja na strateško pozicioniranje likova i maksimalno iskorišćavanje njihovih jedinstvenih sposobnosti. Početne borbe su relativno jednostavne, ali kako napredujete, postaju sve teže, često dovodeći vaše likove u ozbiljnu opasnost. Posebno mi se sviđa mehanika “vrata smrti”, gde gubitak svih HP-a ne znači automatski smrt lika ili neprijatelja. U tom trenutku, mogu primiti još nekoliko udaraca, ali svaki od njih može biti koban. Ova mehanika dodaje ogromnu dozu napetosti, jer se vaš poslednji neprijatelj i član vaše ekipe međusobno udaraju, svaki udarac potencijalno poslednji. Izbegavanje ovakvih situacija je uvek poželjno, jer gubitak čak i jednog lika može ozbiljno narušiti ravnotežu vaše ekipe. Čak i ako preživite tu borbu, to može značajno otežati ostatak igre, do te mere da se često pitam da li uopšte vredi nastaviti. Voleo bih da je Darkest Dungeon II ovo malo olakšao, posebno kada završite neku oblast. Ulazak u sledeću oblast, znajući da ste gotovo sigurno osuđeni na propast, nije baš prijatan osećaj.
Negativne akcije prema članu tima mogu povećati vaš nivo stresa. Kada se stres metar napuni, vaš lik može doživeti slom, što negativno utiče na ceo tim razbijanjem odnosa i nanošenjem štete svima. Alternativno, mogu steći odlučnost, što potpuno leči stresiranog člana tima i daje im pojačanja štete kao poslednji pokušaj da preokrenu tok bitke. Stres je ozbiljna situacija koju treba izbegavati po svaku cenu, čak i ako odlučnost zvuči privlačno. Sa svim elementima koji su prepušteni slučajnosti, često se osećate kao da se borite protiv igre, ali čar je u učenju kako da se nosite sa tim izazovima.
Čak i uz sate pripreme i detaljan plan, Darkest Dungeon može vas iznenaditi gubitkom likova koje ste unapredili, zavoleli i negovali zbog loše sreće ili slučajnosti. Na moje zadovoljstvo, Darkest Dungeon II je smanjio neke od visokih uloga koje je original imao i promenio žanr u roguelike baziran na rundama. Ali nemojte očekivati lakšu igru, jer vas već na početku obaveštava da nećete uspeti, ali da nastavite uprkos gubicima.
Ako, kao ja, još niste isprobali ono što zvuči kao sjajan RPG baziran na potezima, Darkest Dungeon II će biti savršena početna tačka. Na mnogo načina, možete ući u ovaj nastavak bez ikakvog prethodnog znanja. Bilo da je reč o priči ili igranju, dočekani ste kao da je ovo vaš prvi silazak u ludilo. Hajde da se zajedno spustimo, hoćemo li?
Darkest Dungeon II donosi osvežavajuće promene u odnosu na original. Umesto da istražujete mračne hodnike starog zamka, sada ste na putovanju u kočiji. Svaki lik ima svoju individualnu priču, kao i nekoliko glavnih narativnih linija. Umesto da birate likove nakon svake igre, sada jednostavno generišete klase i heroje iz onih koje ste otključali. Ovo omogućava stabilniji i korisnički prijatniji početak svake igre. Igra se sastoji od formiranja tima, vožnje kočijom kroz nasumično generisana područja i pokušaja da stignete do planine.Neki od izazova u igri su više stvar izbora nego veštine. Nailazićete na nasumične ljude kojima je potrebna pomoć i moraćete da odlučite kako da postupite. Vaši različiti likovi mogu imati različita mišljenja, i moraćete da stanete na nečiju stranu. Način na koji rešavate ove situacije uticaće na razvoj vaših likova i odnose koje formiraju međusobno. Ako uspete da uskladite likove, mogu formirati kombinovane napade gde se međusobno poboljšavaju, što može znatno olakšati naredne borbe. Ako se ne slažu, zapravo će oslabiti jedni druge, što znači da ćete želeti da ih držite odvojeno u budućnosti. Uživao sam u izazovu upravljanja ovim različitim scenarijima, kao i u individualnim pričama koje se povremeno pojavljuju za svakog lika.
Igra nudi duboko i izazovno iskustvo, sa mnogo prilika za istraživanje i strategiju. Svako poglavlje donosi nove prepreke i neprijatelje, što zahteva pažljivo planiranje i upornost. Ako volite igre koje testiraju vašu veštinu i strpljenje, ova igra će vam pružiti mnogo sati zabave i izazova.
Na kraju dana, Darkest Dungeons II mi se poprilično svideo, ne samo zbog celokupnog setupa i grafike i divnog dizajna koji je meni prijao, već i zbog činjenice da se igra udaljava od keca, makar kada je u pitanju atmosfera i okoliš, i fokusira na veću priču i događaje sa ljudima. Ipak, igra je brutalnija od prvog dela, tako da svako ko poželi ovo da igra, mora se naoružati dobrim strpljenjem i upornosti. Rekavši to, ovo je sjajan naslov koji svi roguelite ljubitelji bi morali da makar probaju.