U mojoj dugoj gejming karijeri, samo par puta mi se desilo da jednostavno nisam mogao da uđem u neku igru, da je osetim, da dozvolim da me kupi svime šta nudi. Jedna od tih igara je bila Mass Effect još u Xbox 360 eri. Naslov koji sam se terao da odigram godinama, a kada sam to učinio, jednostavno sam se zaljubio u franšizu. Druga franšiza je definitivno Monster Hunter, naslovi koji su magični za mnoge igrače, koje sam igrao od PSP ere, ali nikada ih nisam zavoleo. Uvek mi je smetalo nešto, nebitno da li je to bio straight forward pristup na svim portabilnim naslovima ili možda manjak priče i nešto što bi me zadržalo. Mada kada sam igrao svaki naslov iz franšize, jednostavno sam uživao makljajući se sa neverovatnim čudovištima. Sve su to stvari koje sam se nadao da će se promeniti sa poslednjim naslovom u franšizi – Monster Hunter Wilds
U poslednjih par godina, jedini naslov koji me je stvarno kupio je bio Monster Hunter Rise, koji je struktuiran slično kao portabilni naslovi koje sam pomenuo. Ipak eto, kada sam malo omatorio, to mi je prijalo. Monster Hunter Worlds sam preskočio, ni sam ne znam zašto, ali Wilds jednostavno nisam hteo. U trenucima kada sam se spremao da igram neke druge igre, kao što je Avowed i Kingdom Come Deliverance 2, mi je došao rani ključ za Monster Hunter Wilds, a tu priliku jednostavno nisam mogao da propustim. Najviše zbog toga što po svim prvim pogledima i beta iskustvima, svi su hvalili igru na sva vrata, da je jednostavno najkompletniji Monster Hunter ikada. I rekoh, hajde da vidimo o čemu se radi, jer gde je dima, tu sigurno ima i vatre.
Na moje oduševljenje i za razliku od velike većine Monster Hunter igara, Monster Hunter Wilds ustvari ima stvarno pravu i dobru priču u sebi. Igra počinje cinematikom, gde misteriozno čudovište napada jedan narod u delu zemlje koji su svi mislili da je nenaseljen. The White Wraight uništava sve šta je na njegovom putu, ali u tom totalno destruktivnom i neodgovornom ponašanju tog čudovišta, jedan dečak iz tog sela uspeva da pobegne, mali Nata, a to je i trenutak kada se pojavljuje i vaš odred lovaca i spašava ga. Generalno gledano, priča na početku možda i nije nešto, ali je divno kako se ona razvija, iz lova u lov, iz misije u misiju i kako na putu rešavanja misterije o White Wraithu susrećete likove koji su jednostavno odlično odrađeni i posećujete predivna naselja i sela ljudi koji žive na ovom zaboravljenom delu kontinenta.
Već na početku, posle nekih sat vremena koje ćete provesti u kreiranju svog lika, upoznaćete i glavne protagoniste i društvo vaše grupe lovaca. Tu je izgubljeni dečak čiji dom pokušavate da pronađete – Nata, Gemma koja je zadužena za vaša oružja i oklope, Olivia, član famozne grupe lovaca na čudovišta koja će vam često praviti društvo u lovu, istraživač Erik koga jednostavno zanima nauka, i upravo zbog toga baš često ume da se nađe u nezgodnim situacijama. Najviše zbog toga što jednostavno ne razmišlja o posledicama, već uporno traži odgovore na mnoga pitanja koje ima o ovom svetu i okruženjima koje tek sada otkrivate. I tu je naravno Alma, osoba koja će vas uvek pratiti, koja će vam služiti kao quest giver i kao lik koji će vam objašnjavati stvari koje se dešavaju u ovom veličanstvenom svetu. I naravno, vaš mačak, verni pratilac i borac koji će uvek biti tu uz vas.
Ovo je grupa glavnih likova, ali u toku igranja ćete upoznavati mnogo likova, jer vaša avantura pronalaženja Natinog doma i rešavanje misterije White Wraith čudovišta će vas voditi iz sela do sela. Svako selo je jedinstveno i odlično odrađeno, i u njima ćete nailaziti na neke genijalne likove, rešavati njihova problema sa čudovištima, jer vidite, svako selo kuburi sa nečim šta ih muči dugi niz godina, i to je zamislite, neko ogromno čudovište koje vi morate da ulovite, ubijete, porazite.
U toku vašeg avanturisanja ćete upoznavati ovaj nekada zaboravljeni deo sveta. Tumaraćete pustinjama koje će se posle kiše pretvoriti u divne i žive padine i livade, kišne šume gde vrebaju svakakva čudovišta. Snegovite planine i tako dalje. Svaki okoliš, ambijent u kome ćete se naći je divno dizajniran sa gomilom detalja i sjajnim izgledom. Svaki je totalno drugačiji od drugog, koji je naseljen jedinstvenim čudovištima, kako malim tako i onim velikim koje morate loviti. Tako da gde god se nalazili, uvek ćete imati šta da radite i čemu da se divite.
Za razliku od prethodnih igara, svako okruženje koje ćete otkriti je stvarno ogroman semi open-world. Ovo nisu male mape kao u prethodnim igrama, već ogromne na kojima možete istraživati, loviti, tražiti, skaupljati sirovine i diviti se celom ekosistemu koji je u njemu. Igra vam jednostavno neće dozvoliti da vam bude dosadno i da bude monotono nebitno gde se nalazili. Upravo zbog toga, ubačena je mehanika pravljenja kampova. Kampove možete podići samo na predefinisane delove mape, a oni će vam služiti kao odmaralište i mesto gde ćete moći da restockujete vaše ajteme ukoliko idete iz jedne u drugu borbu sa čudovištima.
Što se tiče gameplaya, sam njegov loop je klasičan kao i za ostale Monster Hunter igre. Vaš zadatak je da lovite velika čudovišta, nebitno da li zbog toga što su oni deo misije ili jednostavno naletite na njih. Mada, glavne misije tj questovi služe odlično za upoznavanje tih čudovišta kao i okruženja u kojima se oni nalaze. Svako čudovište će biti jedinstveno, totalno drugačije od drugih. U igri ima nešto više od 25 velikih čudovišta, ali postoje i varijacije istih, tako da trebaće vam dosta vremena da ih ulovite sve. Svako čudovište daje jedinstvene materijale kojima ćete nadograđivati, praviti vašu opremu i oružja koja možete koristiti. Kao i u ostalim Monster Hunter igrama, svaki oklop će se praviti od materijala koje sakupite poražavanjem određenih čudovišta, a oni će vam davati određene bonuse. Za razliku od ostalih MH igara, oprema koju ćete praviti kod Gemme će se više oslanjati na defazivne stvari, neće definisati ofanzivne bonuse, a to znači da nećete biti primorani da koristite oružja koja moraju da se spoje sa kompletom opreme zbog napadačkih bonusa. Bolje rečeno nebitno koji oklop nosite, moći ćete da koristite oružje po vašem izboru. Rekavši to, oprema ipak definiše neke stvari koje mogu biti vezane za borbu, kao što je recimo vaša brzina, stamina, brzina korišćenja ajtema iz vašeg invertara i tako dalje.
Oružja sa druge strane su sjajno odrađena. Imaćete ukupno 14 oružja koja možete koristiti i za razliku od drugih igara u franšizi, sada možete poneti dva oružja u borbi, tako da se možete igrati sa stilovima. Pored osnovnih 14 oružja, tu su naravno i varijacije koje možete praviti i nadograđivati sa materijalima koje sakupljate od poraženih čudovišta sa raznim bonusima.
Korišćenje dva oružja je omogućeno preko vašeg Mountha iliti Seikreta, malu pticu, noja, ko zna šta, koja će vam služiti kao prevozno sretstvo u toku avanturisanja. Moram da napomenem, da vi sami ne možete uzeti drugo oružje, već isključivo kada ste na Seikretu. Mada to nije problem čak ni u borbi sa čudovištima, jer uvek možete naći trenutak kada možete pozvati Seikreta, promeniti oružje, pa čak i zadati nekoliko udaraca dok ste na njemu.
Borbe sa svim čudovištima su stvarno nezaboravne. Svako čudovište ima svoj set napada i pokrete na koje vi morate da se prilagodite u toku borbe. U borbi ćete imati attack cancel, nešto kao u borilačkim igrama, i-frames, roll, side step, block. I sve te male varijacije u postavljanju u toku borbe mogu biti razlika između loadovanja poslegnjeg checkpointa i pobede.
Nove mehanike u borbi, koje su jako dobrodošle su Wounds ili rane. Uvek je bilo poznato da je potrebno fokusirati se na jedan deo čudovišta kako bi onesposobili njegove napade i lakše ga ubili. Sada je to vizualno i funkcionalno prikazano. Rane će svetleti crveno i fokusom na njih ćete onesposobiti neke delove čudovišta i lakše ga ubiti. Isto tako, novina je sjajni Focus Mode u toku napada. Tada će vam se pojaviti cursor kojim možete nanišaniti i fokusirati se na slabe tačke čudovišta, kako bi ga lakše onesposobili. Tu su naravno razni komboi i jaki napadi koje ćete naučiti u toku igranja. Mada, foksuranje na ranama preko fokus mehanike je sigurno najvažnija novina, jer sada napokon imate osećaj kao da ustvari radite nešto korisno u toku borbe.
Grafički gledano, Monster Hunter Wilds ume da izgleda prelepo. Svaki okoliš koji posetite će izgledati fantastično, i totalno drugačije. Čak i kada se vratite određenim delovima ovog divnog sveta, on će se menjati u zavisnosti od vremenskih nepogoda, doba dana i tako dalje. Sela koja posećujete će biti drastično drugačija i verodostojno će prikazivati narod koji ga naseljuje, kako po arhitekturi, tako i po kulturi koja obiluje njima. Sve izgleda fantastično, živo i divno sa puno detalja na svakom koraku i stvarno imate osećaj kao da ste deo ovog neverovatnog sveta. Cinematic animacije koje su ubačene pred svaku borbu sa određenim čudovištem izgledaju sjajno i još više vas hajpuju da što pre krenete u borbi sa njim. Ipak ne mogu reći da igra radi sjajno u svakom scenariju. Monster Hunter Wilds sam igrao na dve platforme i tri konzole, PS5 na kojoj sam igrao od početka do kraja, PS5 Pro na kojoj sam samo testirao performance u određenim delovima kao i Xbox Series X gde sam hteo da krenem ispočetka i preteknem svoj progres sa PS5 konzole, ali sam shvatio da neću imati vremena za to do pada embarga.
Pošto sam igru najviše igrao na PS5 i na Samsung Odyssey G80 OLED monitoru, probao sam sve moguće grafičke modove kako bih video koji mi najviše odgovara. Tu je Fidelity Mode koji forsira detalje i rezoluciju, ali igra će u tom slučaju raditi u 30 frejmova. Balanced mode, za sve one koji imaju 120hz monitor ili TV sa VRR podrškom gde možete birati da vam frejmrejt bude lockovan na 40 ili da bude otključan, kao i Performance mode, koji će forsirati 60fps gameplay sa dosta nižom rezolucijom. Tako da krenimo od poslednjeg.
Performance mode na PlayStation 5 kao i na Xbox Series X na 4k OLED ekranu ume da izgleda jako mutno u trenucima, pogotovo u scenama gde ima previše sitnih detalja, recimo kada ste u šumi ili sličnim okolišama. Tada, ako sedite blizu vašeg monitora ili TV-a, možete videti kako se slika raspada u trenucima i kako se upscaler bori sa time da pruži što bolji prikaz, ali bezuspešno. Delovi gde nema previše detalja, kao što su pećine, planine, pustinje, može izgledati čak i okej u Performance modu, ali ako pokušate da malo zagledate u daljinu, videćete pikselizovane detalje. Isto tako, animacija karaktera pada sa 60 na 15-30 frejmova u zavisnosti koliko su čudovišta ili ljudi udaljeni od vas. To ume da malo dekoncentriše da budem iskren. Isto tako, dešavalo se da FPS ume dosta da padne čak i u performance modu, ali kada je FPS otključan. Tada VRR pomaže, ali u par trenutaka mi se desilo ili možda učinilo da je FPS na PlayStation 5 pao ispod 48 frejmova, a tada VRR ne može da pomogne jer je to donja granica peglanja FPS-a VRR-om na ovoj konzoli. Na Xbox Series X je bilo, kako da kažem, prijatnije iskustvo sa varijabilnim, otključanim frejmrejtom.
Balanced Mode je zaključan na 40 frejmova, mada postoji opcija i za unlocked FPS, koji ne bih preporučio na PlayStation 5 konzoli. Upravo zbog toga što je aktivacija VRR-a tek na 48. frejmova, igra može da ima taj jittery feeling što bi rekli, da štuca tu i tamo. Mada čak i sa zaključanim FPS-om na 40 su mi se dešavali padovi ispod te granice. Mada moram priznati da igra izgleda bolje, kako sa detaljima koji su ispred vas tako i oni koje vidite u daljini. Sa druge strane, Balanced Mode na Xbox Series X je bilo dosta prijatnije iskustvo, pogotovo sa otključanim frejmrejtom, možda ne zbog većeg FPS-a, već zbog VRR-a koji se pali na manjem broju frejmova po sekundi tako da se može peglati taj frame pace problem se ne primećuje toliko.
Fidelity Mode je zaključan na 30 frejmova po sekundi, i u tom slučaju igra izgleda najbolje, za neke je ovo možda i najbolji način igranja za sve igrače kojima ne smetaju 30 sličica po sekundi.
Na PlayStation 5 Pro igra već može da malo više diše, tako da nebitno koji mod koristite, ona neće izgledati mutno, krzavo, teksture se neće tresti (shimmering) kao na drugim platformama, tako da verujem da ljudi sa jakim kompjuterima ili PS5 Pro će najviše uživati u ovoj igri. Svi modovi izgledaju odlično, samo je na vama šta najviše preferirate. Moram da priznam da nisam specijalista vezano za pogled na performanse i izgled igara kao što su to kolege iz Digital Foundrya, ali sve šta sam napisao je iz mog ličnog iskustva i broju frejmova koji sam mogao da vidim u Game Modeu na Samsung Odyssey G80 OLED monitoru.
Mada, nebitno koji mod da koristite u toku igranja, da li je to Balanced, Performance ili Fidelity, često ćete nailaziti na stvarno očajne teksture, pogotovo u prvoj polovini igre. Mislim, sasvim je moguće da ih ima i kasnije, nego jednostavno se naviknete.
Rekavši sve to, borbe sa čudovištima su često lokalizovane, dešavaju se na jednom delu mape, otvorenog ili zatvorenog prostora, tako da u tim instancama, igra stvarno izgleda odlično i radi odlično. Vrlo verovatno jer nema previše detalja koji se renderuju odjednom. Pored toga borba sa svim čudovištima je stvarno spektakularna, tako da i ako želite, nećete primećivati mane u tim trenucima zbog čistog spektakla koja vam igra pruža.
Kao neko ko jednostavno nikada nije ušao u MH svet koliko je želeo, igra me je prijatno iznenadila. Prvo zbog toga što je ovo prvi naslov gde priča ima smisao, gde vas ona vozi od početka do kraja, drugo zbog tog poznatog Monster Hunter osećaja, jer taj gameloop je jednostavno neprevaziđen. Iako su mnoge igre pokušale da kopiraju ovaj način izvedbe, i dalje niko ne može ni da priđe ovoj franšizi. Svaka borba je za pamćenje a posle završetka istih, samo želite da nastavite da se borite sa ovim neverovatno dizajniranim, jezivim, strašnim čudovištima, sakupljate sirovine i nadograđujete lude oklope i oružja koje imate u igri. MH Wilds je sasvim sigurno najispeglanija igra u franšizi, makar što se tiče gameplaya i narativa, ako zanemarimo tehničku stranu iste.
Zahvaljujemo se CD Mediji za ključ koji su nam dodelili nekoliko nedelja pre releasea kako bi spremili ovaj opis za Vas.
