Remake ili Remaster
napisao Nenad Divljakovic -
kolumne SPECIJALI

U današnje vreme remaster i remakeovi nisu uopšte retka pojava i sada sve više i više developera jednostavno odlučuje da umesto nekog novog projekta, samo poboljšaju već stari.

Neki bi rekli da se developeri više i ne trude, već samo prodaju već razrađene ideje ili drugačije rečeno “lak novac”. Ima u tome istine, ali koliko zaista ovakve situacije štete industriji i da li su prerade starih igara dobre su teme kojima ću se u ovom članku baviti.

Razlika između Remastera i Remake

Verujem da većina vas zna šta su remasteri, ali verujem isto tako da ima mnogih koji ne znaju ili ne razumeju razliku između ova dva pojma. Remasteri su u stvari poboljšane verzije originalne igre i zato oni često uključuju poboljšanja grafike u vidu većih rezolucija, poboljšanja zvuka ili nekih drugih tehničkih stvari. U suštini, remaster podrazumeva da je izvorna struktura samo poboljšana, ne menjana.

Ne treba da vas prevari činjenica da neki remasteri ne uključuju gore navedene stavke jer postoji razlika u kvalitetu, ali o tome ćemo detaljnije posle. Sa druge strane, remake predstavlja izradu igre od nule koja se zasniva na već postojećoj igri. To u velikoj većini slučajeva podrazumeva i prelazak na neki novi engine.

Da li su remasteri/remakeovi uspešni?

Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan. Remasteri su jako uspešni i ne bi bili popularni zadnjih godina da ne donose profit jer se gaming industrija i vrti oko novca. Kao primere tu možemo uzeti razne igre. Resident Evil 2 remake je prodat u preko 7,2 miliona primeraka do marta 2020. što je znatno više od originala.

Tu imamo i Crash Bandicoot N. Sane Trilogy koja se prodala u preko 2,5 miliona kopija u prva 3 meseca i čak je držala 1. mesto na listi najprodavanijih igara 8 nedelja u UK-u. Do danas je prodana u preko 10 miliona primeraka je što je više od dosta velikih projekata.

Zbog čega su dobre prerade igara?

Mislim da je najbolje krenuti pričati o dobrim stvarima što se tiče ovo teme. Remakeovi predstavljaju stare igre publici koja možda nije bila rođena u vreme izbacivanja istih. Gaming industrija napreduje orgromnom brzinom jer i sama tehnologija napreduje. Iskren da budem, bude mi nekad teško da se vratim na neke starije igre posle nekog visokobudžetnog projekta koji je izašao u posljednjih nekoliko godina. Verujem da je i kod velike većine takav slučaj, a razlog za to je vrlo jednostavan. Standardi su abnormalno podignuti u svakom pogledu (sem priče koja varira) tako da nekad bude teško preći sa konja na magarca. Naravno, ovo ne važi za sve igre.

U modernom dobu imamo dominaciju Fortnitea, Call of Dutyja i sličnih igara koje su tehnički jako dobre. Da li mislite da će neko mlađi da igra Call of Duty 2 pored novih COD-ova? Sumnjam. Nove generacije će da odbiju i Half Life koji grafički ne izgleda dobro danas, iako je to i dan danas fantastična igra. Da budemo iskreni u još jednom segmentu, svako od nas bi želeo remake svoje omiljene stare igre. Ja bih voleo da vidim poboljšane verzije prva 3 Hitmana.

Još jedna mana koja je pre bila prisutna ide u prilog preradama, a to je da objavljena verzija igre predstavljala prvu i poslednju. Da, to upravo znači da svi bagovi, svi ostali problemi, ostaju prisutni zauvek. Zamislite samo da je Cyberpunk izašao tad. Uz to bi u ozbir trebali uzeti i nekadašnje probleme sa hardverskim ograničenjima tako da smo dobijali teške proizvode koji nisu nosili pun potencijal developera. Kroz jedan remake to sve može biti ispravljeno i sređeno.

Zbog čega su prerade loše?

Kao što developeri mogu da prošire remake sadržajem, mogu i da ga skrate. Primer toga je  Resident Evil 3 remake iz koga je bukvalno izbačen jedan dobar deo, a i jedna mehanika je eliminisana što nije pohvalno jer cilj treba da bude da i nakon promena ostane osećaj da je to zaista poboljšana verzija nečega što smo igrali.

Ja nisam game developer, ali sam svestan da čak i jedan remaster nije lako napraviti. No, niko ne može reči da to nije lakše nego napraviti nešto potpuno novo, jer ipak tu već ima napravljena priča, razrađena mehanika, stil, itd. Ovo isto tako može biti loše jer programeri neće raditi na novim serijalima, već će pokušati da uzmu što više novca na staru slavu.

To nas vodi u drugi problem direktno vezan za novac, ali ovaj put naš. To je naravno cena istih. Zadnjih godina je generalno cena porasla i sada za AAA naslove moramo izdvojiti do vrtoglavih 80e što nikako nije malo. Ponovo ću za primer uzeti Resident Evil 3 remake koji košta 60 dolara i može da se potpuno pređe za 7 sati. To je zaista skupo za nešto što je prerada.

Kao finalnu stvar samo ostavio nekvalitetno rađenje i nepotrebne remastere. To što se remasteri i remakeovi rade po već osnovanoj strikturi je dovoljno da ne možemo da praštamo kada remaster izađe u lošem stanju. Mafia 2 je primer toga jer je čak remasterizovana verzija imala više problema nego originalna. Pod nepotrebne remastere sam mislio konkretno na Mafiu 3. Verovali ili ne, već preko 2 godine dana postoji poboljšana verzija igre iz 2017. godine što je smešno.

Zaključak

Kao i sve u životu i i trend izbacivanja poboljšanih verzija originala ima svoje prednosti i mane. Iskreno smatram da je pozitivnih elemenata više i da su remasteri, remakeovi, HD izdanja, Definitive izdanja ili kako god želite da ih nazovete dobar trend i za igrače i za industriju. Kako god bilo, šta god mi mislili, kompanije će nastaviti sa izradom istih, a na nama je odluka šta ćemo igrati.

Podijeli sa prijateljima:

Nema Komentara

Ostavi komentar