Pre nekoliko meseci, izašla je nova VR igra za PC i PSVR2 iz Alien franšize pod nazivom Alien Rogue Incursion. Toliko sam jedva čekao da izađe igra da sam je uzeo i probao na mom više od pet godina starom PC-u, ali na žalost, iskustvo nije bilo najsjajnije. Iako je igra sama po sebi izgledala sjajno, dobijao sam nekih 20 frejmova. Morao sam da spustim nivo detalja na low i internu rezoluciju, da sam shvatio da je bolje sačekati Meta Quest 3 verziju i igrati tako, nego da mučim sebe i svoj komp sa PC verzijom. Fast Forward par meseci kasnije, igra je izašla i par dana nakon izlaska sam dobio review key od razvojnog tima igre, Surviosa. Obaveze su malo odložile igranje, a onda i nadolazeći patch koji je najavio velika poboljšanja, kako u rezoluciji tako i u grafici, i onda sam odlučio da sačekam i njega kako bih odradio review, i čekanje se isplatio! Tako da, ovo je review igre Alien: Rogue Incursion nakon patcha koji je izašao 27. februara, sa poboljšanjima, tako da ću i igru oceniti u skladu sa svim šta ona trenutno pruža igračima, što mislim da je totalno ispravna odluka.
Kao što rekoh, kao veliki Alien fan, jedva sam čekao da zaigram ovu igru, još više zbog toga što po utisku koja je odavala, igra pokuplja dosta više inspiracije od Aliens filma, tj drugog dela, ne od prvog kao što je slučaj sa igrom Alien: Isolation. Rekavši to, radnja igre je smeštena nakon filmova Prometej, Alien Covenant i prvog filma Alien, oko 2140 godine, tik ispred dešavanja poslednjeg Alien Romulus filma. Tako da ukoliko ga niste odgledali, možda, sasvim moža bi ova igra mogla da bude savršeno zagrevanje za novo teatralno Alien iskustvo.
Vi uskačete u čizme izgubljenog marinca Zule Hendriks (prvo pojavljivanje u Alien: Defiance stripu), koja se sa svojim Android partnerom Davis 01 uputila ka planeti Purdan i njenom naselju Castor’s Cradle. Sve ovo jer je Zula dobila poruku od svog starog prijatelja Benjamina Carvera da dođe do ove planete. Ipak, pri prilasku planete, njihov svemirski brod biva pogođen anti vazdušnim odbrambenim oružjem. Zula je onda pronašla snimljenu Carverovu poruku u kojoj je objasnio zašto je pozvao u pomoć. Carver je tražio od Zulu da mu pomogne kako bi razotkrila sve zločine koji je njegov nadređeni počinio. Davis 01 ostaje na brodu, a Zulu se upućuje ka ovom, kako izgleda totalno napuštenom naselju kako bi potražila odgovore. Tu vaša avantura počinje.
Alien: Rogue Incursion je horror pucačina, koja odlično prenosi sve poznate fore i fazone filmova u VR okruženje. Čim sletite na ovu planetu osetićete tu izolovanost od svega šta bi ličilo na civilizaciju, a naravno većina terminala i kompjuterske opreme će biti pokvareno ili van funkciije. Tada ćete vi i u nekim delovima vaš prijatelj Android Davis pomagati oko malih ali nekada i velikih stvari koje je potrebno da rešite. Taj odnos između Zule i Davisa je odlično realizovan, Davis iako android čak i ima slatke naočare na glavi, čisto da mu da tu humanu stranu koji je prekopotreban Zuli.Interakcija između njih dvoje je fantastično odrađena i doprinosi atmosferi, a Davis iako android, je stvarni i u ovom trenutku jedini prijatelj Zule. Kako vreme odmiče, tako će njihov odnos postavljati dublji, a Zula će prirasti srcu svim igračima, iako igraju iz njene perspektive. Najviše zbog toga jer Zula će često imati monologe koji će pokazivati taj strah, trepet i davati do znanja igračima da su pre svega sami na ovoj planeti bez ikakve prave pomoći. Najbolja stvar je da će se taj strah i trepet u kojem se ona nalazi i efektivno prenositi na igrače.
Igranje Alien: Rogue Incursion nije baš prijatno iskustvo za one koji ne vole horore, ili makar mogu da zamislim da im neće biti prijatno. Tamni koridori, zvukovi pokvarenih mašina i Xenomorphi koji se šunjaju svuda oko vas. Sve može da bude baš strašno za svakog igrača, čak i neprijatno. Ovo ne govorim kao manu, već kao vrlinu jer se ipak radi o Alien igri, i upravo ta atmosfera koji donose Xenomorphi svojom pojavom u ovom naslovu je fantastično odrađena. Xenomorphi nisu, moram priznati, najpametnija bića u ovoj igri, iako su oni takozvani ultimativno savršeni organizmi. Često će napadati bez nekog plana i da kažem proganjanja svoje žrtve tj vas. Dosta je velika razlika između Alien: Isolationa i ove igre upravo zbog toga, jer Rogue Incursion se više oslanja na taj dinamični horor više nego statični iliti spori kakav je u Isolationu. Zula mora napredovati kroz igru, popravljati stvari, otvarati vrata, nalaziti ajteme koji su joj potrebni i upravo zbog njenog kretanja se konstantno kreću i Xenomorphi. Pošto je po priči ova baza prepravljena njima, njihovo pojavljivanje u sceni će biti poprilično često, tako da ćete često biti u borbenoj gotovosti za susret sa njima.
Iako Zula ima svoj poznati motion detector kao u drugim igrama i filmovima, Xenomorphi su poprilično glasni, kao što već rekoh, nije da uhode Zulu kako bi je preprašili, igrali se sa njome, već kako bi je proždrali što pre. Ovo u neku ruku olakšava igračima jer nećete moći da uvek držite vaš motion detector sa sobom, ali sa druge strane, može biti poprilično zeznuto kada vas napadnu par njih a vi imate samo jednu pušku i par šaržera sa sobom. Tenzione situacije ipak postoje i njih je najbolje osetiti kada ste u jednoj većoj prostoriji i vaš motion detector kreće da blinka, dok se Xenomorphi kreću kroz ventilacione cevi i vi jednostavno ne znate sa koje strane će oni „ispasti“ tu negde oko vas. Tada intenzitet horora i te neke klaustofobičnosti i neprijatnosti poprilično raste i tada je potrebno da znate gde se on nalazi, iznad ili ispod vas kako bi bili spremni za sukob. Cela atmosfera je poprilično dobro odrađena, iako je igra više akcionog tipa nego klasičnog survival horora kako bi možda pomislili da će ovo biti.
Druga situacija gde postoji taj horor iščekivanja je ukoliko pokušavate da popravite neki terminal, uređaj, panel u igri, a biće dosta toga. Zulu kao iskusni mehaničar mora znati i sve to da radi, pored naravno pucanja iz pušaka i svega otalog. Alatima koje ćete pronalaziti u toku igre ćete popravljati sve pokvarene stvari koje budete nalazili, ali njihova popravka nikada neće biti tiha. Mala greška ili možda potvrda da je nešto popravljeno će uvek trigerovati neki zvučni efekat, efekat koji će probuditi i fiksirati vašu poziciju za sve Xenomorphe oko vas. Tada će se oni čuti, ali jednostavno nećete znati odakle oni dolaze. U kombinaciji sa mračnom atmosferom koja je uvek prisutna u igri, sve te situacije mogu i jesu poprilčno jezive i neprijatne. Upravo zbog toga, šta god radili u tom trenutku mora da se baci u drugi plan i da se fokusirate na Xenomorphe kako bi preživeli.
Iako će biti poprilično lako eliminisati Xenomorphe dok vas napadaju, igra će biti puna njih od početka do kraja. Činjenica da ćete ih lako eliminisati ne znači da oni nisu smrtonosni za igrače, upravo zbog toga, morate da budete uvek na oprezu i spremni za konflikt, jer par udaraca i moraćete da krenete sa poslednjeg checkpointa.
Da bi vam igra koliko toliko olakšala odbranu položaja u tim trenucima, imaćete mine koje se aktiviraju na blizinu i to vam dosta može pomoći, ako ne u ubijanju svih Xenomorpha, onda makar u usporavanju njihovog napretka ka vašoj poziciji dok pokušavate da odradite nešto kako bi napredovali kroz igru. Na žalost, to je jedino pomagalo koje ćete imati za odbranu pored par pušaka koje možete koristiti u igri. Moram priznati da sam očekivao malo više vrsta oružja, ali iskren da budem ne mogu da kažem kao da mi je to smetalo u ovom naslovu. Switchovanje oružja u napetim situacijama u VR-u uvek može da bude komplikovana, teška nekada i nepotrebna stvar, tako da sam ovde koliko toliko bio zadovoljan time što me je igra nije pretrpavala oružjem.
Grafički gledano, igra izgleda i više nego zadovoljavajuće na Meta Quest 3 hardveru. Naravno da se ne može uporediti sa daleko jačim hardverom u PC-u ili čak PSVR2 uređaju, ali bitno je da su ljudi iz Surviosa uspeli da prenesu apsolutno sve šta je bitno u ovoj igri, kako grafički tako i sadržajno. Moram da napomenem da pre patcha, igra je imala problema sa kontrastom iliti bolje rečeno, delovala je isuviše svetlo skoro u svakom trenutku, toliko da vam baterijska lampa nije bila potrebna, što je dosta uticalo na atmosferu. Trenutno, igra ima popravljen kontrast, nivo detalja krvi na nivoima i ta mračna atmosfera je ekvivalent one iz verzija sa jačeg hardvera. Naravno da ovde nećemo imati fensi refleksije ili gust dim kao na PC-u, ali ne mogu da kažem da mi je to smetalo. Činjenica da je izgled grafike sasvim dovoljan da prenese tu jedinstvenu atmosferu Alien univerzuma u ovom naslovu na Quest 3 uređaju je i više nego dovoljna za mene, a verujem i veliku većinu drugih igrača.
Zvuk u kombinaciji sa mračnom i klaustrofobičnom atmosferom je prosto savršen spoj. Zvukovi koje prave Xenomorphi dok se približavaju vašoj poziciji, pucketanje starih cevi, varničenje kompjutera i druge opreme, sve je tu i baš pridodaje celokupnoj atmosferi. Bolje rečeno, igra vas efikasno uvlači u ovaj brutalni svet da ni jedna grafička mana vam neće smetati u toku igranja.
Iako je ova igra u poslednjem trenutku dobila „Part I“ podnaslov, ipak je priča delimično završena, makar za protagoniste koje se nalaze u njih. Likovi koji se pojavljuju imaju svoj prirodni razvoj od početka do kraja, tako da iako se igra završava cliffhngerom jer je jelte Part I, neće sve za igrače biti nedovršeno. Ovo znači da se samo generalna fabula nastavlja sa Part II, a rad na njemu je krenuo u decembru prošle godine.
Alien: Rogue Incursion Part I je odličan dodatak Alien franšizi, kao prva VR igra koja je isključivo pravljena za ovakvo okruženje. Iako ima određene mane i možda malo neravnomernog ritma u toku napedovanja kroz igru, pravo je zadovoljstvo igrati je. Verujem da će za Part II Survios poslušati feedback fanova i ljubitelja franšize i uspeti da naprave još bolju, uzbudljiviju i strašniju igru, jer ovoj igri jedino što nedostaje je taj konstantni strah koji je prepoznatljiv u ovom univerzumu. Kada bi mogli da nađu savršen recept da ta tenzija bude prisutna kod igrača od početka do kraja igranja, Part II bi možda mogao da postane savršena Alien igra, ako ne i horror naslov za VR uređaje.
