U našem sećanju, neke igre ostaju prelepe, predobre, skoro pa savršene, sve dok ih ponovo ne probamo. Jako često se ne odlučimo za to, baš zbog toga da ne iskrivimo sliku savršenstva koje smo imali kada smo ih prvi put igrali.
Vreme prolazi, a mi i dalje pričamo o njima, i kako su bile dobre, često neponovljive i nezaboravne. Čak i ako nas nostalgija toliko obori da ih probamo, da, razočaramo se jer grafika naravno nije na nivou današnjih igara, ali sve šta je činilo dobru igru dobrom, je i dalje tu.
Dead Space je izašao sada već daleke 2007 godine, i odmah postao kultna, pa skoro savršena horor igra. Naslov koji definitivno spada u one igre koje smo opisali na početku. Savršena grafika, odlična i napeta atmosfera i neprevaziđena jeza svakog minuta provedenog u igri. Igra koja po mnogima, nije trebala da dobije rimejk tretman, jer je bila savršena kakva jeste, a ako bi već dobila, ništa sem grafike nije trebalo da se poboljša.
Odmah nakon prvih trailera, pa skoro cela zajednica igrača je rekla da ovo izgleda identično kao original, baš zbog te idealne mentalne slike koji su svi stvorili, jer je igra bila i ostala neprevaziđena za tematiku koju obrađuje. Vreme je prolazilo, i u nedostatku nastavka Dead Space franšize dobili smo The Callisto Protocol, koji je rađen od strane gospodina Schofielda, kreatora originalne Dead Space igre. Ipak ta igra, sem odlične grafike i par dobrih trenutaka, nije nam ponudila mnogo toga. Već posle par nedelja smo je zaboravili, na žalost.
Izlazak te igre je samo stvorio još veću želju za pravom Dead Space igrom, ali da, taj nostalgični osećaj i strah od razočarenja ukoliko je upalimo ponovo. Čak igranjem Callista, igračima je prolazilo kroz glavu „uh kako mi se igra Dead Space“. Dobra stvar u svemu tome je što je Dead Space remake već bio najavljen, a datum izlaska je bio kraj januara ove godine, koji smo napokon dočekali. Najbolja stvar od svega je to što je ova igra mnogo, mnogo više od modernizacije grafike i prezentacije, nego krenimo ispočetka.
Dead Space se dešava u dalekoj budućnosti, kada je čovečanstvo odlučilo da kolonizuje ostale planete u potrazi za sirovinama. Za tako nešto su im bili potrebni veliki svemirski brodovi sa nadimkom Planet Crackers. Njihova osnovna svrha je bila ekstraktovati vredne minerale iz određene planete i naravno, odraditi par istraživanja kada su već tu. Vi preuzimate ulogu Isaac Clarkea, inženjera koji je član posade broda, poslat da odgovori na poziv u pomoć jednog od Planet Crackera pod nazivom USG Ishimura. Isaac je to uradio najviše zbog toga što je na Ishimuri stacinorirana njegova devojka, Nicole. Čim su ugledali USG Ishimura, nešto nije bilo kako treba. Prilikom prilaza su oštetili svoj brod i bili primorani da se, sa celom posadom, ukrcaju na Ishimuri i vide zbog čega je toliko naizgled „tiha“.
Ubrzo nakon ukrcavanja na Ishimuri, shvataju da je nešto strašno krenulo po zlu, jer je cela posada mrtva, dok su ostali pretvoreni u čudovišta pod nazivom Necromorphs. Isaac ima jednu misiju, naći svoju devojku i pobeći sa njom sa ovog ukletog broda, dok ostali članovi posade žele da saznaju šta se stvarno desilo, i ta čežnja sa zasnanjem tera i Isaaca da bolje razume u šta su se uvalili.
Rekli smo da je ovaj Remake mnogo više od igre koja je izašla iz 2008, i to stvarno mislimo, a to se vidi već u prvim minutima igre. Isaac Clarke je bio jedan od onih, nemih protagonista. Kao Gordon Freeman u Half Life franšizi. Ništa nije izgovarao već je klimao glavom i vodio se instinktom. Sada Isaac ima glas, hvala bogu, i samo ta činjenica stvara totalno drugačiju dimenziju nego u originalu. Isaac komentariše dešavanja oko njega, kao i sve šta mu se dešava. Igra izgleda življe, zanimljivije, a njegov glas je tu samo da upotpuni već sablasnu atmosferu i onaj osećaj „šta se koj đavo sada dešava“ u igri.
Čim se ukrcate na Ishimuru, ostale razlike će se same pokazati. Igra izgleda lepše, detaljnije, življe, sablasnije. Svaka prostorija je povezana, sa drugom, baš kako to treba da bude na jedom svemisrkom brodu. Okej, nije kao da znamo kako to izgleda, ali eto, spekulišemo samo. U originalu se često dešavalo da morate da putujete „vozom u svemisrkom brodu“. O da, i to nekada nije baš imalo previše logike. Plan prostorija koje vidite i vaše kretanje istim nekako nije bilo sinhronizovano, najviše zbog toga što tehnologija to nije dozvoljavala sa jedne strane, a druge dizajnerske odluke da bi igra uopšte bila igriva na hardveru te generacije. Sada je to promenjeno, kao što smo rekli, sve je povezano i isprepletano. Planovi broda koje nalazite verno prikazuju prostorije u kojima ste. Ako po planu piše da je nešto ispod vas, možete doći dotle, ukoliko naravno potražite sve potrebne stvari da prođete kroz zatvorena vrata, ne morate da čekate loading nivoa ili vožnju vozom.
Što se tiče same atmosfere, koridori su tamniji, zvuk je strašniji, najviše zbog toga što je i to doživelo veliku promenu. Novi grafički endžin, bolje rečeno Frostbite, isti koji pokreće gomilu drugih EA igara, samo dosta modifikovan, je zaslužan za to da je svaki ugao Ishimure ispunjen stvarima i elementima koji su na prvi pogled tu da bi bili „samo“ deo broda, trenutne scene, kao ukras recimo, ali imaju veću svrhu u vizualnoj naraciji šta se sve dešava na svemirskom brodu. Čak je i brutalnost igre povećan. Kada ubijete bilo kog Necromorpha, krv šiklja na sve strane, prskajući po Isaacu i naravno zidovima oko vas. Totalna horor atmosfera koja je odlično odlično odrađena. Još jedom, sada u 2023. godini, neponovljiva.
Zvuk više nije, pa hajde da se izrazimo, jednodimenzionalan, već funkcioniše kao u stvarnom životu. Zvukovi koji se stvaraju u brodu odjekuju kao u stvarnosti, odbijaju se od metalnih zidova i dolaze do vas. Sa dobrim slušalicama ili ozvučenjem, ovo pravi ogromnu razliku. Tačno možete saznati, ukoliko budete pažljivi, odakle sablasni zvukovi dolaze, ali isto tako, uliva još veću tenziju svega šta čujete. Ni u jednom trenutku vam neće biti sve jedno kada poželite da zakoračite u neki mračni koridor, jer postoje mnogo različitih zvukova koji se stvaraju oko vas, tako da nikada ne znate šta će izaći iza ili ispred vas. U svakom trenutku vas igra drži u stanju pripravnosti, na iglama što bi rekli. Retko koja igra, ako bilo koja je uspela da uradi nešto kao ovaj Remake.
Pored svih mogućih vizuelno-audio promena, AI je takođe pretrpeo dosta velika poboljšanja. Sigurno ste čuli za izraz AI Director u nekim igrama. Left 4 Dead je naslov koji je najpoznatiji po tome. Taj sistem dinamički prilagođava AI protivnika u odnosu na to šta igrač radi u datom trenutku. Tada, po algoritmu, „napada“ igrače AI protivnicima. Ovo je činilo Left 4 Dead igru toliko dobrom, da svaki put kada ste igrali određeni nivo, niste mogli da znate odakle će zombiji napasti. U Dead Space, taj sistem se zove Intensity Director.
Igra prati svaki vaš korak, sve šta radite i šta želite da uradite. U odnosu na sve šta vi radite u igri i šta se dešava na nju, nasumično šalje Necromorphe na vas. Isto tako, to ne znači da AI totalno nepredvidivo kontroliše samo neprijatelje, već i zvukove u igri. Podizujući horor atmosferu kada se najmanje nadate. Ovo na početku možda može biti mali problem, jer igra može da vas preplavi protivnicima dok nemate jaka ili nadograđena oružja, ali kasnije sve postaje nekako lakše, naravno i kada se vi naviknete na nepredvidivost igre i šta sve može „baciti“ na vas. Isto tako, ovo znači da, ukoliko poginete negde i mislite da vas isti neprijatelj čeka na istom mestu, to neće biti slučaj. Još bolja stvar je što svako sledeće igranje neće biti isto, nećete znati poziciju neprijatelja i u svakom trenutku ćete strepiti šta vas čeka iza sledećeg ugla, prosto savršeno za sve ljubitelje horora!
Što se tiče samog gameplaya, naravno da je i on pretrpeo promene, možda ne kao audio-vizuelni i AI deo, ali dovoljno da igra bude „igrivija“ u ovom rimejku. U osnovi Dead Space je horor pucačina iz trećeg lica, mada ovde nemate klasična oružja kojim bi pucali, već improvizovane alatke koji su inželjeni koristili za rudarenje i obradu materijala. Ipak te stvari mogu savršeno poslužiti za seckanje protivnika, a Isaac naravno to koristi na najbolji mogući način. Kako napredujete kroz igru, tako ćete sakupljati kredite i takozvane nodes, koji će vam služiti za nadogradnju Isaacovog odela ili oružja. Svako oružje se može nadograditi na nekoliko nivoa. Vi morate izabrati da li vam je bitna količina „metaka“ u šaržeru ili možda veći damage. Tako je i sa odelom. Njegovom nadogradnjom možete podići maksimalni HP ili veći kapacitet kiseonika, jer se nekoliko nivoa dešava na uništenim delovima Ishimure, bez atmosfere, u nultoj gravitaciji.
Dead Space je prva igra koja je totalno izbacila takozvani HUD, iliti bolje rečeno, sve bitne informacije na ekranu, tako da se te informacije, za one koji nisu igrali, nalaze ili na isacoovom odelu, kao što je HP meter ili na samom oružju – broj preostalih metaka. Gameplay odlikuje taj sistematski, napeti osećaj, gde je potrebno da obratite pažnju na svaki ugao i sve mrtvo ili živo šta se nalazi ispred vas. Neprijatelji udaraju jako čak i na normalom nivou težine, a na vama je da se prilagodite dinamičkom AI-u i izvučete živu glavu sa ovog skoro pa unštenog Planet Crackera. Isaac nije agilan kao neki protagonisti u drugim igrama. Njegovo inženjersko odelo mu ne dozvoljava da skakuće i da se brzo okreće, što samo poboljšava taj horor elemenat, jer je pozicioniranje, kao i sve ostalo ,preko važno u ovoj igri.
Dead Space Remake je jedna od onih igara koja, iako obrađuje užasnu horor tematiku, vam izmami osmeh na licu. Ne zbog strave i užasa koji vidite, naravno nismo psihopate, već zbog količine pažnje i detalja koji su u igri. Posvećenosti razvojnog tima koji su želeli da ovaj rimejk naprave još boljim nego što je to bio original. Vidi se da su ovu igru radili zaljubljenici originala, a ne sumnjamo da su jednog dana seli i rekli, okej Dead Space je već odlična igra, šta je falilo i šta bismo mogli da poboljšamo, bez prevelikih promena šta bi značilo apsolutnu promenu igrivosti.
Na kraju dana, uspeli su u tome. Sve šta je falilo u originalu je sada tu, sve šta je bilo ne tako savršeno, sada je najbliže savršenstvu za ovaj naslov. Dead Space Remake treba biti jedan od primera kako se radi pravi Remake u budućnosti, i jedini naslov koji mu može prići ovim rimejk tretmanom je Resident Evil 2. Ironija je da se isto radi o horor igri. Tako da, ukoliko ste ljubitelj Sci-Fi Horrora, ili jednostavno dobrih igara, odgledajte Event Horrizon! Uh da, odigrajte Dead Space Remake, jer vas ni u jedom trenutku neće razočarati.
Pogledajte i Event Horizon, savršeni horor klasik koji najviše podseća na ovu igru 😊
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru.
