Retko kada neki mali razvojni tim tim uspe da izbaci igru koja je konkuretna na tržištu. Naravno pričam o ambicioznijim projektima, ne o malenim igrama koje imaju zadatak jedne mehanike ili jednog smisla koji treba da prenesu igračima. Još manja je šansa da to bude naslov koji je prvenac tog razvojnog studija. Mada kada sam video trailer za Eternal Strands naslov, sve sam pomislio sem da je ovo stvarno prva igra jednog studija. Preko grafike, priče ali najviše i akcije koja je bila i više nego interesantna. Ali kako bolje ubediti potencijalne igrače da je vaša igra dobra nego da im pružite poprilično darežljiv Demo za igru nekoliko nedjelja pre izlaska, samo da bi svi oni videli da je ovo ipak igra vredna pažnje. Demo na žalost nisam igrao, previše stvari su se dešavale tada tako da nisam mogao da pronađem vremena, ali kada je stigla puna verzija igre, i to nekih 20tak dana pre zvaničnog izlaska, jednostavno nisam smeo da preskočim.
Eternal Strands se dešava u jednom prelepom fantasy okruženju, gde pokušavate da shvatite šta se desilo sa svetom u kome se nalazite. Pre nekoliko decenija, Enklava se neočekivano zatvorila od ostatka sveta. Nekada moćni centar magičnih čuda sada leži uspavan. Nakon što su pronašli način kroz verovatno neprobojnu barijeru, grupa Weavera – moćnih čarobnjaka koji kombinuju mač i čaroliju, mora da razotkrije misterije ove izgubljene zemlje.
Vi preuzimate ulogu mlade ali jako talentovane ratnice sleš čarobnjaka pod imenom Brynn, koja pokušava da pronađe odgovore na pitanja koje je muče dugi niz godina, da pomogne svojoj grupi da shvate šta se desilo sa starim svetom, ali i da otkrije mnogo toga iz svoje prošlosti, o svom narodu.
Igra ima poprilično lepu prezentaciju. Već na samom početku, dočekaće vas divni anime style sinematici koji će vam odmah ući pod kožu. Mada oni ne bi bili toliko efektivni da i glasovna gluma nije kul, a ona je što bi rekli spot on. Sada moram da se ogradim. Ceo vajb konverzacija koje su u igri su urađene onako da budu u neku ruku kul ali i prilagođeni nekako mlađom publikom. Stalno sa veselim tonom i kvazi šaljivim stvarima. Mada u ovom okruženju, sa ovom postavkom i likovima koji su u igri, sve to nekako divno funkcioniše.
Kada sa tim ukombinujemo i poprilično stilizovanu grafiku, koja stvarno u trenucima odlično prikazuje apsolutno sve zamisli razvojnog tima na vašem ekranu, dobijamo poprilično zanimljiv i interesantan paket. Moram da napomenem da se celokupna priča poprilično sporo razvija na početku. Da se sve svodi na tome da pričate sa svojim saputnicima koji su se našli u ovom nezgodnom mestu sa vama. Ta priča može delovati naporna, jer praktično kroz nje učite sve o ovom svetu, ali sve i o likovima, želeli vi to ili ne. Naravno da možete preskakati sve te dijaloge, ali bila bi šteta jer su neki stvarno sjajni, ali sa druge strane, nekako bitne stvari su zakopane u nebitnim konverzacijama od kojih ćete načiti malo toga o igri.
Dobra stvar je to što ćete imati svoj dnevnik u meniju igre, tako da sve bitne stvari će vam biti lepo i detaljno objašnjene tu, čak i ako odlučite da preskačete dijaloge, mada ne bih preporučio, naravno ukoliko želite da maksimalno uronite u ovaj naslov. Meni se iskreno ceo taj setup priče, sveta, likova i dešavanja poprilično svideo, tako da iskreno ne znam da li bih isto, pozitivno iskustvo o igri imao da sam sve preskakao. Najviše zbog toga što kako je vreme prolazilo, nekako su mi likovi ušli pod kožu, pa me je i zanimalo da slušam njihove priče, motivacije, o njihovom životu i dešavanjima pre trenutka u kojem ste se našli svi zajedno. Mada moram priznati, priča nije ništa vau i neviđeno do sada, služi svrsi ali ništa više.
Mada stvar koja je meni najviše prijala u ovom naslovu je definitivno gameplay mehnika iliti gameplay loop u ovom slučaju. Iskren da budem, nije kao da sam istraživao previše o igri pre nego što sam krenuo da je igram, već sam poprilično slep krenuo u ovu avanturu, i moram priznati da je to bio dobar potez. Ovo je light RPG iz trećeg lica, čije će se misije, questovi, zadaci, nazovite ih kako god želite, dešavati na određenim mapama koje ćete otključavati kako napredujete kroz igru. Jedna mapa je jedan mali svet u ovoj igri, sa mnogim tajnama i divnim pejzažima. One nisu prevelike ali su sa druge strane dovoljno velike da izgubite sate i sate kako bi videli sve u njima. Na početku, svaka mapa će se dešavati u fiksnom delu dana sa fiksnom vremenskom prognozom, da da i ovo je bitno, ali kako napredujete kroz priču i dobijate više zadataka, svaki povratak na određenu mapu će značiti i druge vremenske nepogode ili drugo doba dana. Zanimljivo je da recimo od doba dana ćete imati i drugačije protivnike na mapi, okej ne sve, ali definitivno drugačiji raspored njih u toj oblasti. Ovo je prva stvar koja mi se jako svidela, jer nekako ohrabruje igrače da ne protrče kroz priču, nego da vide sve šta ona pruža, jer svaka mapa nekako drugačije izgleda, nebitno da li je dan, noć, jutro, da li je nešto promenjeno na njoj ili ne.
Ta potreba da se određene mape igraju iznova i iznova dolazi iz strukture misija tj questova u ovom naslovu, a on dosta podseća na gameplay loop koji imaju Monster Hunter igre. Vaši saputnici će vam davati zadatke, ili ćete ih sami otkrivati na osnovu potrebština kako da unapredite kamp i saznate nešto više o ovom svetu u kojem se nalazite. Tako da ćete imati puno runova na istoj mapi kako bi kompletirali sve zadatke koje ćete imati. Na tim mapama ćete moći da sakupljate sirovine iz sveta oko vas, uništavanjem objekata, tj apsolutno svega šta vidite i poražavanjem neprijatelja. Svaka vrsta materijala će imati svoj kvalitet, a njih ćete kasnije koristiti kako bi nadogradili opremu, možda napravili nešto ukoliko pronađete šeme za vašeg blacksmitha ili jednostavno prilagoditi opremu za određene vremenske uslove. Isto tako, sav materijal koji imate ćete moći da uništite i nusproizvodom nadograđivati vaš kamp. Moram da kažem da je nadograđivanje kampa usko povezano sa napretkom kroz priču, jer nebitno koliko sirovina imali, stalno ćete biti zaključani dok ne pređete određene main questove.
Iznova igranje mapa nije dosadno zbog nekoliko stvari koje su ključne za ovu igru, koje se tiču najbitnije stavke, a to je borba. U igri imate dve vrste neprijatelja – to su klasični neprijatelji na koje ćete nailaziti apsolutno svuda u toku igre i na bilo kojoj mapi, ali isto tako i velike, ogromne neprijatelje, kolose ili behemote koji će kružiti po mapi. Pravi je spektakl videti ih i još bolji osećaj je boriti se protiv njih. Sa običnim neprijateljima, ta dubina gameplaya se i ne vidi toliko, tj najviše zavisi od vas. Mada prava poslastica je borba protiv velikih neprijatelja. Zamislite Shadow of the Collosus, ali mnogo dinamičnije i nekako više orjentisano na pravu borbu, to je otprilike Eternal Strands. Igra već u sebi ima mehaniku penjanja na apsolutno sve živo šta možete videti na mapi, nešto kao u poslednja dva velika The Legends of Zelda naslova. Tako da se možete penjati na njih, pokušajući da ih ubijete tako. Možete da koristite razne magije i na taj način da ih skinete, ili kombinaciju svega što je jako preporučljivo jer kada naučite da sve koristite u harmoniji, tada igra stvarno najviše sija i pokazuje pravu zamisao razvojnog tima kao i od čega je gameplay mehanika stvarno sastavljena i koliko duboka može biti.
U igri ćete imati nekoliko vrsta oružja, ali isto tako i par magija. Borba sa oružjem će biti svrsishodna, ništa komplikovano niti neka dubina što se tiče komboa. Tu je jedan set napada i to je to. Sa druge strane, osnovne magije koje ćete imati su led i telekineza, a kasnije ćete uspeti da nađete i ostale koje će takođe biti ključne u toku prelaska ovog naslova. Fora u ovoj igri je kombinovanje magija, pronalaženje načina kako sve možete da ih koristite i šta sa njim sve možete raditi.
Magije kao i sve ostalo možete nadograđivati u toku igre sa sirovinama koje morate da isčupate, u bukvalnom smislu te reči, iz tih kolosa. Ukoliko ih samo ubijete bez ovog fatalitya, dobićete retke crafting materijale, koji su vam takođe izuzetno potrebni. Upravo zbog toga što ubijanjem njih ne dobijate apsolutno sve šta vam je potrebno, igra će vas terati da iznova i iznova ubijate kolose, a gameplay će vam nuditi sve više i više načina da se borite sa njima, tako da u tim trenucima, samo kreativnost i vaša mašta mogu biti ograničavajući faktori vaše zabave.
Dobra stvar je što će neki kolosi biti slabi na određene magije, recimo vatra na led i obrnuto. Tako da ćete moći i da ih imobilišete ledom, kako bi se lakše popeli na njihova ramena da im skinete oklop. Ili im možete bacati kamenje i sve ostale stvari na tim slabim tačkama kako bi otkrili slabe tačke. Gameplay nudi, čak i pored tog poprilično jednostavnog osnovnog melee komboa, mnogo dubine i načina da porazite svoje neprijatelje. E da, korišćenje magije se ne ograničava samo na kolose, što je normalno, već ih možete jako zabavno i interesantno koristiti i za slabije, manje neprijatelje.
Mada, magije nisu samo za borbu. Recimo u igri ćete imati neke nivoe koje će biti pod ledom, a u tim trenucima, vatra će vam biti ključna ukoliko bi samo želeli da preživite na tom delu mape. Ako je negde vatra, led će vam pomoći da ugasite. Dobra stvar je to što se vatra širi kada se nešto zapali na tom delu nivoa, nešto kao u Far Cry 2, tako da ćete često praviti mostove od leda preko vatre kako se ne bi zapalili. Kada smo kod mostova, led možete koristiti da stvarno pravite mostove između delova nivoa koji su udaljeni ili gde imate prepreku u vidu neke velike rupe, provalije ili šta god.
Hoću da kažem, igra vam nudi toliko toga, a koliko će vam biti zabavna zavisi isključivo i samo od vas. Mada ume i da ubije tu zabavu, pomenuo sam recimo ledene nivoe. VI u igri imate statistiku vaše opreme i oružja, kao i otpornost na magiju, led, vatru. Fora je u tome što igra ne komunicira sa vama koliko vam je otpornosti na određeni elemenat potrebno kako bi bili zaštićeni, a po mom iskustvu, ništa i nikada nije bilo dovoljno. Čak i kada sam često istrošio sve materijale koji su mi davali otpornost na hladnoću, i dalje mi se health skidao u tim delovima mape, tako da me je to poprilično nerviralo. Ali moram priznati, to je još jedna od par mana koji ovaj naslov ima.
Možda sam se malo više raspisao kada je ovaj opis u pitanju, ali igra me je poprilično pozitivno iznenadila. Iskreno nisam očekivao da ću ovoliko da se zabavim i da će mi se ovakav gameplay loop svideti. Na kraju, ovo je bilo lepo potrošenih par desetina sati, a baš taj gameplay loop me i dalje tera da igram ovu igru, makar neke mape i delove koje stvarno fantastično izgledaju u apsolutno svakom smislu. Igra je dostupna na Gamepassu na Xbox i PC platformi, ali isto tako je možete igrait i na PlayStationu kao i na Steamu. Makar bacite pogled, probajte demo, jer ako vam se sviđa naizgled lagani RPG naslovi sa dubokim i kreativnim gameplay elementima, ovo je igra za vas.
