EXOcars – Recenzija

Milan Radosavljević
10 minute vrijeme čitanja
9
Exocars (Meta Quest 3)

Stalno su mi par prijatelja pričali kako su vožnje u VR-u sjajne, mada sem malenog iskustva sa PSVR1 I to Wipeout koji je stvarno fantastičan i baš tada oskrnavljenog Driveclub I GT-a, nisam imao previse iskustva vožnjama u VR-u. I sve tako do pre nekoliko nedelja kada sam dobio email od Joy Way izdavača sa pitanjem da li želim da učestvujem u review procesu za Exocars, novu VR vožnju u kojoj vozite bugije po svakakvim terenima. Naravno da sam prihvatio! A onda je došla i ponuda da budem deo turnira koji će trajati u periodu od 10 dana. To nisam prihvatio odmah. Vožnje volim, i to arkadne, ali sve što liči malo na simulaciju odbijam. Mada pošto sam već dobio priliku, rekoh hajde da se isprobam i bio sam treći na globalnom turniru! Bio bih drugi da su mi računali zadnje vreme koje je zbog tehnikalija odbijeno od strane dev tima, ali šta je tu je. Nego vratimo se na ono bitno, Exocars!


Bagije sam vozio samo u Motorstormu i da kažem svidelo mi se, čak više PSP verzija iliti Arctic Edge nego osnoivna igra sa PS3 konzole. Mada i ona je nekako bila teška, jer si morao na sve da misliš dok je igraš, pogotovo na haos koji nastaje na stazama. Exocars na prvu ruku mi je bio još teži, jer je u igri sve bitno.
U prvom pokušaju da igram ovaj naslov u VR-u, faliovao sam spektakularno. Na prvoj krivini sam se okrenuo, na prvom skoku sa rampe sam osećao kako mi se stomak okreće. Pomislio sam, o bože, ovo neće biti toliko sjajno iskustvo koliko sam mislio. Ali onda je nastupila upornost, da naučim i vidim kako mogu postati ultimativni vozač bagija!


Exocars je simcade, vožnja u kojoj ne možete samo da držite gas i furate po stazi, već gde morate da obratite pažnju na apsolutno sve šta se nalazi na stazi. Svaka džomba, nepravilnost terena vas može okrenuti, gas, kočnica, ručna, sve morate kontrolisati, a za one iskusne, tu je i manuelno menjanje brzina. Svaka oštra krivina ili naizgled maleno uzvišenje mogu da vam naprave problem, najviše zbog toga što je bitno da vaši točkovi uvek budu pripijeni za podlogu, jer ukoliko se to ne desi, odletećete u nekom pravcu.
Prvih par sati sam proveo učeći o pravilima i fizici same igre, šta može da se uradi, šta sme, a šta ne sme, i moram da kažem da mi nije bilo zabavno. U igri imate da držite virtuelni volan i to je užasno ali užasno teško za sve kojima ruke lete u vazduhu bez nečega konkretnog za šta se može držati ili neverovatne smirenosti da ih ne mrdaju u svakom trenutku. Pokušao sam tako da vozim, jer sam mislio da je to jedini način, ali nisam uspeo, bilo mi je neverovatno teško. Palo mi je na pamet da odem do kuhinje i uzmem poslužavnik koji bi mi bio kao volan, ali me je iskreno mrzelo da probam tako nešto. Najveći problem virtuelnog volana je to što vam se ruke kad tad ukrste ili jednostavno padnu u vazduhu a to ima direktni uticaj na ono šta će se desiti na ekranu, najčešće okretanje ili zabijanje u neku barijeru na stazi.


Totalno slučajno, bez naravno gledanja u options, gde sve lepo piše za pismene, sam shvatio da je moguće kontrolisati vozilom i analozima, kao na kontroleru i na vožnjama na konzolama i PC-u i to je totalno promenilo moje iskustvo. Sve je bilo lakše, ali ponovo, ne toliko da bih nazvao igru laganom. Onda je sledilo ponovno učenje apsolutno svega kako bih se prilagodio sada tom načinu igranja, ali kroz par sati, sam napokon savladao kontrole!

- Advertisement -
Ad imageAd image


Najveći problem je bio osećaj staze u toku vožnje i učenje istih, jer kao što sam rekao, sve šta se nalazi na stazi je planski stavljeno da bi onemogućilo igrače da drže gas i teraju tako. Svaki deo staze je bitan, a ono najbitnije kod vas vozača je da se pobrinete da uvek imate dodir točkova sa podlogom, jer ako izgubite dodir makar na jednom točku, sledi okretanje. Zbog toga menadžovanje vozila u toku trke je najbitnija stavka u igri. To je koliko toliko olakšano jer u VR-u možete videti tačno gde ste pozicionirani i šta je ispred, iza i sa strane od vas. Mada to šta sve vidite ne znači mnogo ako ne umete da hendlujete sve, u bukvalnom smislu te reči.


Exocars je vožnja gde je preciznost najbitnija, i to sam najviše shvatio jer sam bio deo ovog turnira. Svaka mala greška vas može koštati pola sekunde ili više u generalnom plasmanu, a to znači i par mesta dole. A sve to znači da morate da analizirate i naučite svaku stazu, a sve se drastično razlikuju. U igri imate ukupno 12 različitih staza i po jednu ili dve varijacije istih. Varijacije su često odrađene tako što su u reverse modu i drugom delu dana, mada postoje neke gde je i layout staze malo drugačiji. U drugim vožnjama reverse trake su praktično iste kao i obične, da kažem, isto ponašanje vozila na stazi i isti princip vožnje. Ovde to nije slučaj.


Pošto svaka džomba, kamenčić, prepreka definišu vaš način vožnje i brzinu kojom vozite po stazi, njihovo izmeštanje znači da morate da modifikujete vaš način vožnje, prilagodivši se na nova pravila. Na stazi iz turnira gde sam imao vreme od 1 min i 30 sekundi, nisam mogao imati isto vreme kada je bila u reverse fazonu. Najviše zbog toga što ulazak u većinu krivina i ponašanje vozila nije isto, ubrzanje , skretanje, obrnute rampe skakanja, sve vas tera da iako je u reverse, naučite da ispočetka vozite stazu kako bi imali najbolje vreme. Iskreno kada sam video da je više od pola staza u reverse modu ili mala alteracija, pomislio sam kako će ustvari biti dosadno. Tek kada sam započeo trku sam video koliko se razlikuje. Vreme obične staze koju sam naučio do najsitnijeg detalja i reverse verzije se razlikovalo za čak osam sekundi u prvih par pokušaja! I to meni kao igraču koji je već znao kako staza izgleda i šta mogu očekivati od nje. Toliko je drugačije iskustvo na samo malo izmenjenom stazom.


U igri imate career mode koji praktično voženje po stazama kako bi sakupili kredite i kupovali opremu. Oprema ne poboljšava karakteristike vozila, odmah da se ogradim. Mada u SP-u nećete imati AI vozače koji će voziti oko vas, već ghost vozila pravih vozača koji su već odvozili tu stazu. Nakon prelaska svake trke, imaćete vaš lični plasman na stazi, vreme koje je potrebno kako bi dobili zlato, ali videćete global leaderboard sa vremenima drugih igrača. Kako budete napredovali, tako će igra ubacivati ghostove boljih igrača, tako da ako ne možete naučiti sami da vozite neku stazu, moćićete tako što ćete pratiti ghost vozilo boljeg igrača, što je super fora. To je taj, asimetrični multiplayer o kojem su developeri pričali.


Pored toga, tu je i klasičan multiplayer mod koji zahteva od vas da napravite sobu sa drugim igračima, u tom modu možete uključiti kolizije sa drugim vozilima što povećava realnost vožnje, ali isto tako i haotičnost u trkama. Svakako, čak i to izgleda ultra zabavno i naravno smešno u određenim trenucima. Ono šta je jako interesantno je to da razvojni tim ubacuje i multiplayer mod nalik Mario Kartu, gde ćete moći da sakupljate powerups i maltretirate druge vozače. Interesuje me kako će se ovo izvesti jer vožnja u igri sama po sebi jeste zahtevna, a ovo ubacuje samo još jednu varijabilu koja će sklanjati fokus sa vožnje na nešto drugo, mada kako god bilo, sigurno će biti i jako zabavno!


Exocars je odlična VR vožnja, sigurno najbolja na Meta Quest platformi. Pored toga, dostupna je i za Steam i uskoro na PSVR2. Tako da ukoliko volite ovaj tip vožnje, sa jako dobrom fizikom i odličnim osećajem brzine, i najbitnije, neverovatnim rewarding osećajem, kupite igru, nećete zažaliti.

Exocars (Meta Quest 3)
9
Gameplay 9 od 10
Grafika 9 od 10
Osećaj i uživanje 9 od 10
Podijeli ovaj članak:
Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *