Forever Entertainment je jedna od retkih kompanija sa plemenitim ciljem, a to je popularizacija starih Squaresoft naslova, u ovom slučaju Front Mission franšize. Za one koji ne znaju, a recimo čuli su za Armored Core, zamislite ovu igru kao Armored Core samo izometrijsku poteznu strategiju. Otprilike dobijate krajnji rezultat kao što je popularna Front Mission franšiza koja je sa nama od sredine 90ih. Do sada, ovaj serijal, ili makar većinu delova su mogli da igraju samo igrači iz Azije, i Front Mission svojom misijom želi da približi što više igrača ovoj franšizi. Da, jeste nekih 25+ godina kasnije, ali znate kako kažu, bolje ikad nego nikad.
Dvanaest godina nakon događaja iz igre Front Mission 1st: Remake, radnja igre Front Mission 2: Remake premešta se sa Huffman ostrva i njegovih ratova na Alordeš, zemlju razdiranu unutrašnjim sukobima. U ovoj nestabilnoj državi, Eš, Tomas i Lisa su mirovnjaci Okeanske Kooperativne Unije koji se nađu u haosu kada revolucionarna grupa izvrši prevrat. Preživeli operativci OKU su ostavljeni bez podrške i moraju pronaći način da opstanu, dok ih pokušaji bekstva samo dublje uvlače u zamršene poslove Alordeša.
Prethodna igra Front Mission bila je opterećena imperijalističkim idejama koje su se prožimale kroz loš zaplet akcionog filma iz osamdesetih. Ovoga puta, igra se oslobađa tih elemenata tako što svim stereotipnim likovima daje jednaku pažnju. Tu su iskusni veteran sa velikim srcem, mladi buntovnik koji pokušava da ispravi svoju prošlost, šarmantni zavodnik koji se pokazuje kao dobar čovek kada se žrtvuje, kao i žene koje su neustrašive i ne podležu muškarcima. Likovi su možda predvidljivi, ali doprinose napretku priče kako igra zahteva.
Kao i u mnogim odličnim taktičkim borbenim igrama, odustao sam od praćenja zapleta nakon prvih nekoliko scena, ali to ne znači da priča nije tu i da nije dobro osmišljena. Fascinantno je koliko je vremena i razmišljanja uloženo u pozadinu igre Front Mission 2: Remake i njeno povezivanje sa događajima iz prve igre. Znajući da između borbi može biti samo ograničeno izlaganje, programeri su stvorili Mrežu, vrstu lažnog interneta koji možete istraživati po sopstvenoj volji. Mreža pruža fascinantne informacije o stvaranju različitih zemalja, razlozima sukoba i formiranju OKU i njegovom globalnom uticaju. To je kao vojna kampanja na stolu za igru, i ja sam oduševljen.
Što se tiče same igre, ponovo se radi o evoluciji u odnosu na prvu igru, a ne o revoluciji. Borbe su naizmenične, sa Vancerima koji se kreću i napadaju (ako su u dometu). Ovoga puta, oružja imaju trošak AP za korišćenje, što borbu čini znatno težom nego ranije. Dobijate iskustvo, naravno, ali i Poene Časti za uspešno uništavanje neprijatelja, a Čast direktno vodi do novih pasivnih veština, poput povećanja kritičnih napada ili boljih modifikatora štete kada ste na čelu grupe. Otključavanjem dovoljno veština možete izvoditi dvostruke napade sa drugim Vancerima, koji mogu naneti razarajuću štetu pod pravim uslovima i sa pravim oružjem.
Kada ste napadnuti u igri FRONT MISSION 1st: Remake, uvek postoji mogućnost uzvraćanja vatre; sve dok nam ruke nisu uništene. Ovoga puta, svako oružje ima pridruženi trošak AP (Akcioni Poeni), pa ako ste okruženi – što se dešava češće nego što biste želeli, jer neprijatelji nisu glupi – možete uzvratiti samo nekoliko puta pre nego što ostanete bez odbrane. To čini borbe mnogo težim, pa je strategija još važnija ovoga puta. Ako imate Vancera koji je sam, neće dugo trajati, što će vam postati jasno već u prvih nekoliko borbi. Podrška jedni drugima, održavanje timova zajedno (uprkos različitim sposobnostima kretanja Vancera) i zajednički napad su od vitalnog značaja.
Prilagođavanje ostaje jedan od vrhunaca serijala Front Mission, omogućavajući igračima da nadograđuju i personalizuju svoje Vancere raznovrsnim delovima i bojama. Uprkos dubini opcija prilagođavanja, navigacija kroz menije i interfejse za prilagođavanje može biti nezgrapna, sa neintuitivnim kontrolama i preteranim vremenima učitavanja koje umanjuju ukupno iskustvo.
Što se tiče grafike, veoma sam zadovoljan izgledom igre Front Mission 2: Remake. Iako je originalno izdanje za PS1 imalo svoj šarm, grafika je već tada bila zastarela i samo se dalje pogoršavala. Spriteovi koji su ličili na piksele bili su prihvatljivi na Super Famicomu i drugim sistemima na bazi kartica zbog ograničenja, ali prva Playstation konzola je bila džin u to vreme, sa 3D slikama i poligonima koji su mogli uzburkati srce. Battle Arena Toshiden nije bio sjajan borac, ali je bio prelep za gledanje. Stoga, videti Playstation igru sa mehovima i bojištima koja su očigledno bila generacija zaostala, uticalo je na ocene čak i najzagriženijih publikacija.
Rimejkovana igra Front Mission 2 daje potpuno novu dimenziju (doslovno) svetu i objektima u njemu. Iako bih rekao da je paleta boja malo isprana, to gotovo da izgleda namerno, kao kada filmu date sepia filter kada želite da naglasite da je vintage ili star. Postoji atmosfera u Front Mission 2 koja nije bila prisutna u prvom delu, nešto veoma umorno i mračno, baš kao i rat sam. Smirivanjem stvari, ali i dalje omogućavajući raspoloženje osvetljenja, atmosfera je teška dok Vanceri, tenkovi i avioni razmenjuju udarce i rakete, uvereni da su samo oni na pravoj strani.
Na kraju, ništa loše se ne može reći za ovu igru, sem da može biti previše teška. Igra je dostupna na svim platformama, ali možda je nekako najlepše igrati je on the go na Switch konzoli, iako sam ja igrao na Xbox Series X. Jeste da ne dobijate 60 frejmova po sekundi, ali je nekako veće uživanje, uključite kada hoćete, odigrate par turnova i tako dalje. Mada, Front Mission 2 Remake je igra koju morate odigrati koju god platformu imali. Nadogradnja je poprilično dobro odrađena u odnosu na original, tweakovi i poboljšanja su tu, tako da svakom ljubitelju poteznih strategija, ovo je štivo koje ne sme propustiti.
