Nikada nisam bio fan slagalica i avantura, još manje igara koje su kombinacija te dve stvari. Uvek me je mrzelo da se upustim u tako nešto, nije mi držalo pažnju, delovalo mi je statično i nekako ne dovoljno dobro. Ali to nije bilo uvek tako. Sećam se, kada sam bio klinac, uživao sam u avanturi jedne point & click avanture i ujedno slagalice pod nazivom Dracula, ako se uopšte tako zvala. Mada, posle te igre ništa nije uspelo da me zaokupira tako efikasno, ok ne računam Riven i Myst koji su se desili pre toga. Kada sam se upoznao sa VR igrama, ti naslovi su za mene dobili totalno drugu dimenziju. Pravo je uživanje igrati ih, jer vas uvlače u svetove kao nikada ranije. Kada sam video najavu za Infinite Inside, novi naslov studija Maze Theory, slobodno mogu da kažem da me je osnovna premisa dosta zaintrigirala. Nekako sam imao osećaj da će me i sama igra oduševiti, jer se radi o slagalici u 3D okruženju, a već sam imao takvih iskustva sa Riven Remakeom i Silent Slayer naslovom. Kada sam dobio pre-release build ove igre, sve moje nade su se stvarno obistinile.
Kada enigmatični drevni artefakt poznat kao ‘Plint’ se misteriozno materijalizuje u vašoj sobi, otvara portal ka mirnom, sanjivom svetu ispunjenom nemogućom arhitekturom i skrivenim tajnama koje čekaju da budu otkrivene. Na vama je da oktrijete tajne misterioznog drušva čiji je zadatak održavanje ravnoteže između reda i haosa. Istraživanjem, sakupljanjem fragmenata, rešavanjem trodimenzionalih slagalica, morate doći do tajne ovog društva, da saznate šta jeustvari Plint i shvatite zašto ste baš vi pozvani u ovom misterioznom mestu punom tajne i fragmenata tuđih života.
Gameplay je poprilično jednostavan, ali je predstavljen na super način. Odmah na početku kada vam se pojavi velika torba iz koje izlazi misteriozni stub koji na sebi ima razne simbole, minijaturne sobe i fijoke, znaćete šta treba da radite. Na njemu, u njemu, oko njega pa i u njemu će se nalaziti delovi 3D slagalice koje vi treba da pronađete. Na početku će delovi te slagalice biti poprilično jednostavno pronaći, biće tu tik ispred vas, nećete morati da se mučite da ih nađete. Više će te se mučiti sa tim da sklopite tu slagalicu. Ona je uvek ili neki geometrijski oblik ili model prostorije, slična onima u kojima istražujete. Kako napredujete, nivo težine slagalica će rasti. Delovi će krenuti da se kriju po nivoima. Tako da će nekada biti potrebno da uđete na određeni nivo, odradite jedan deo slagalice, izađete iz njega, odradite deo slagalice na samom stubu i onda nastavite ponovo na nivou.
Sve je jako lepo osmišljeno, a i te male makete sobica isklesane u stubu, kada igra odluči da ih vam pokaže, skoro uvek imaju neki trag koji bi trebalo da zapamtite kako bi rešili kada se teleportujete na nivo. Taj miks između Mixed Reality i Virtual Reality je odlično odrađen, i mislim da je ovo prva igra koja ne razbija imersiju ovakvim pristupom. Oba dela igranja svake slagalice su toliko zarazna i toliko vam obuzimaju pažnju da je prosto nemoguće razmišljati o bilo čemu drugom sem na zagonetke koje morate rešiti i koje se nalaze ispred vas.
Iako u igri ne postoje dijalozi, glasovna gluma ili bilo šta drugo, mimikom i svime šta je na nivoima će vas poprilično dobro uvući u nju. Zvukovi koji dolaze iz raznih delova nivoa, efekti koje maleni portali prave kda ih vidite i nacentrirate rukom, dovoljno dobro i efikasno ispunjavaju ovu misterioznu igru. Ovo nije naslov koji će vas opterećivati zvukovima i blještavim scenama, već igra koja će vas obuzeti misterijom i sjajnim slagalicama.
Infinite Inside ima dva moda igranja, jedan je Room Scale a drugi Stationary. Na žalost, nisam uspeo da probam Room Scale jer mi je soba isuviše mala za tako nešto, ali i kada izaberete stationary ćete moći da se krećete po mapi. Tu su, naravno, anchor points ili kako bih ih već nazvao koji vam dozvoljavaju da se teleportujete do određenog mesta, ali ako imate čak I malo prostora oko vas, možete lagano hodati do određenih objekata i obilaziti ih, što sam i uradio. Ujedno, ovo je prva igra u kojoj sam uspeo da udarim zid svoje sobe dok sam baš istraživao šta ima sve na određenom delu nivoa. Prosto rečeno, toliko može da vas uvuče u ceo ovaj svet da zaboravite na lokaciju gde se nalazite izvan VR-a. Mada, nisam toliko jako udario dako da je Quest 3 ostao čitav, hvala bogu.
Iako u igra nije prenatrpana detaljima u određenim scenama, kada naiđete na njih, jednostavno morate da istražite, da vidite šta su istraživači u prošlosti radili, nalazili, ostavili iza sebe. Kako napredujete kroz nivoe, videćete izgubljenog Astronomera kako razmišlja i pokušava da razgonetne celu problematiku slagalice u kojoj se naišao. U nekim delovima će biti isfrustriran, u nekim bespomoćan, a nekada će delovati pun nade i radosti. Zanimljivo je kada ga god vidite u tim trenucima, ma šta on radio, posmatraćete ga poprilično radoznalo, pratićete njegove pokrete i čudićete se svemu šta radi kao što se on čudi ovom svetu u kojem se našao.
Ti detalji koje pronalazite na nivoima, su deo života istraživača koga srećete. Sada je pitanje, da li se vi nalazite u glavi istraživača gde pokušate ra raznonetnete njegovu zagonetku postojanja ili slagalica meša njegov život sa suludim zadacima koji stoje ispred vas. Pronalazićete gramofon sa muzikom, razne knjige i beleške, slike nivoa na kome istražujete, a možda neke od njih mogu poslužiti i kao pomoć oko rešavanja određenih zagonetki. Ono šta je mene fasciniralo je činjenica da su sve te stvari na koje nailazite ultra detaljno odrađene. Čak i na Quest 3 hardveru, sve izgleda glatko, lepo, sa visokom rezolucijom. Iskreno ne znam da li sam igrao nativnu Quest 3 igru koja ima ovoliko detalja i gde sve izgleda ovako lepo ispeglano, bez muljavih tekstura i svega ostalog. Okej naravno, ovo je sa grafičke strane poprilično jednostavna slagalica, bez dinamičkih elemenata, ali ponovo, čak i druge slagalice koje sam igrao nisu imale ovoliko visok nivo detalja na nivoima.
Još jedna kul stvar je to što je loading između nivoa i slagalica skoro pa nepostojeći. Sve je seamless što bi rekli. Kada vam se jednom učita chapter, a čak i to učitavanje kratko traje, prelazak iz Mixed Reality u Virtual reality modu je totalno fluidno i bez ikakvog čekanja. Od trenutka kada rešite zagonetku u svojoj sobi, stanu, gde god se nalazili i gde god se misteriozni stub pojavio, samo jedna animacija vas deli između vaše sobe gde vidite taj misteriozni stub i nivoa gde morate da pronađete delove zagonetke. To mi je apsolutno za svaku pohvalu jer jako dobro uvlači u ceo taj svet, ne dozvoljava vam ni u jednom trenutku da pomislite da se radi o igri a ne pravom tom čudnom i umršenom svetu jedne velike slagalice.
Uvek kada pomislite, okej sada je igra ispucala sve fore koje mogu da se ukombinuju sa rešavanjem zagonetki, ona vam predstavi nove načine kako ovaj svet funkcioniše, šta možete da uradite u njemu, i kako možete doći do cilja. Uvek kada sam otkrivao te nove mehanike sam iskreno bio oduševljen čega su se sve setili, kako bi napravili taj neki prirodni osećaj napredka kroz igru. Baš kada se izveštite u sastavljanju određenih figura i efikasnom istraživanju nivoa radi pronalaska delova ključeva, tada će vas igra iznenaditi još jednom totalno drugačijom zagonetkom. Upravo zbog toga, igra ne može da dosadi, makar ne u prvom prelasku, jer verujem da u ponovnom igranju neće biti toliko zanimljiva kao kada je doživite prvi put. Ali to je naravno skroz okej, ovu igru vredi odigrati makar jednom, jer sve šta ćete uraditi ćete dugo pamtiti, naravno zbog jako dobrog iskustva koje će vam ostati urezano u sećanju nakon igranja, jednostavno, nećete moći zaboraviti šta ste sve videli, šta sastavili, šta pronašli.
Posle par nedelja igranja sa Questom, nekako mislim da su najbolja iskustva ona koja su vezana za neki vid slagalice u njima. Nakon sjajnog Silent Slayera je došla ova igra, koja me je nekako još više oduševila. Ipak su drugačije igre, iako se radi o istom žanru. Ipak, Infinite Inside vas dosta efikasno i bez kompromisa uvlači u ovaj svet misterije i snova kako bi rešili svaku zagonetku, pronašli sve ključeve, sagradili sve mostove u ovoj avanturi nečijeg divno izgubljenog uma.