Yakuza igre su deo jedne od najpoznatijih japanskih franšiza koje su se probile na zapadu. Priče Kazume Kiryua su svima bile odlične, pomešane sa humorom i totalno uvrnutim događajima. Baš taj momenat, pripovedanje donekle ozbiljne priče na totalno neozbiljan način je načinio ovaj serijal jedim od kultnim na tržištu.
Mada nije serijal postao kultan samo zbog toga. Mešavina brawler mehanike i mnoštvo mini igara su načinile da igra ima ono šta je najbitnije, a to je suština i sadržaj. Kada su se svi navikli na Yakuza ime na zapadu, Sega je odlučila da je napokon vreme da se prenes pravo ime igre sa japana na zapadu, a to je, Like a Dragon. Upravo zbog toga, poslednje nekoliko igre, i nadolazeća upravo će nositi to ime.
Like a Dragon The Man Who Erased His Name je poslednja igra u serijalu, kao i povratak glavnog protagoniste Yakuza Serijala, Kazume Kiryua. Zanimljivo je da se igra dešava na istim lokacijama gde su se dešavale par igara iz franšize, tu su otprilike si lične aktivnosti, da ne kažem iste jako često, ali izgleda da nikada nije bilo dosta igračima Yakuza zezancija, tako da još dobrih stvari nikako ne može da bude loše.
Zanimljivo je što ovaj naslov deluje kao sporedna priča u odnosu na ostale igre u serijalu, upravo zbog toga je i dosta kraća. Trebalo mi je ne više od deset sati da završim glavni quest, dok sam u drugim Yakuza igrama često probijao 20-30 sati gejmpleja i još uvek ih nisam završavao. Naravno to je ukoliko želite da ne vidite apsolutno ništa od genijalnih sporednih aktivnosti, a to je nekako, nemoguće u ovoj igri, jer sigurno u nekom trenutku će vas uhvatiti potreba da istražite nešto, a time ćete i sasuti dosta vremena baš u te da kažem nebitne ali zarazne aktivnosti.
Pored toga što ovo jeste sporedna priča, što i reč Gaiden znači na japanskom jeziku, ova igra služi i da poveže Yakuza 6 igru sa Infinite Wealth koja izlazi krajem januara. Sada ću sigurno pomenuti par spoilera, ali jednostavno moram u ovom trenutku. Na kraju šestice, Kiryu je fejkovao svoju smrt kako bi spasio svoju porodicu, i svi smo mislili da je to kraj pa serijala kakav je Yakuza bio. A ispostavilo se da je Kiryu sve vreme, umesto da odmara i udalji se od cele Yakuza priče, ustvari mlatio ljude po drugim gradovima. Tako da je konačno vreme da ponovo preuzmete mikrofon i zapevate karaoke sa njim, ili igrati arkade, ili neke uvrnute druge igre, ili jednostavno mlatiti svakoga ko vas pogleda na pogrešan način. Mada podnaslov igre The Man Who Erased His Name ima i smisla što se tiče same priče. Nakon šestice, Kiryu se prebacio u Daidoji kako bi bio deo tajne grupe koja nije geng, ali ipak jeste. Kiryu je promenio ime u Joryu pa zbog toga i ovakvo ime igre.
Gaiden pored toga što vraća glavnog protagonistu, vraća i old school mehaniku same igre koja je krasila sve do Yakuza: Like a Dragon naslove. Mehanika u toj igri je bila poteznog tipa, a sada se vraćamo na beat em up fazon. Kiryu ima i novi način kako mlatara svoje neprijatelje, koji se naziva Agent, a pored toga ima i gedžete koje će koristiti u toku borbe, koje baš podsećaju na one iz James Bond filmova. Ne mogu da kažem igre jer ih nismo imali toliko dugo. Gedžeti koje će moći da koriste daju tu raznolikost u gameplayu koje prethodne igre nisu imale, čini je zanimljivijom, interesantnom, donekle drugačijom.
Najbolje od svega je, iako je igra promenila grafički engine, ona jednostavno deluje, imamo osećaj kao da igramo Yakuza igru od početka do kraja. Da, manjeg obima, ali ovo definitivno jeste Yakuza igra, višenego što je bila Yakuza: Like a Dragon ako gledamo isključivo elemente gameplay mehanike. Tu postoji i onaj element, zašto se vraćati na ovaj tip borbe kada je u Yakuza: Like a Dragon bila sasvim dobra, fluidna, za neke izazovnija. Možda zato što to jednostavno nije bila Yakuza, ali iskreno ni meni nije jasno zašto nisu nastavili sa poteznom mehanikom jer je u potpunosti odgovarala priči, borbi i svemu ostalom u igri. Ipak, dobili smo šta smo dobili, a to je sjajni omaž na starije igre, mali presek pre Infinite Wealtha.
Sa druge strane Gaiden je sve šta smo mogli da očekujemo od igre u serijalu. Zanimljiva priča, koja ima svoje uspone i padove, zanimljivi likovi, genijalni dijalozi. Priča kao u prethodnim igrama ima emotivne delove i taj peak što bi rekli svega šta se dešava u jednom trenutku kada će oboriti većinu igrača s nogu. Tu su zapleti, raspleti i neočekivana dešavanja, sve u svrsi zabave vas igrača, i očekivanja neočekivanog dok igrate ovaj naslov. Glavna priča je super, ali i sporedne koje možete istraživati su više nego korisne, zanimljive, interesantne za sve koji žele da se upuste u nešto više sem završavanje igre.
Zanimljivo je da sve sporedne misije su deo Akame Networka i daju Akame Poene koje možete koristiti da kupujete nadogradnje, pored keša naravno i druge jedisntvene stvari u Akame shopu. Dobra stvar u svemu tome je to što ako tražite sporedne misije samo i završavate ih, nećete toliko gubiti vremena na random encounters. Naravno da postoje i drugi načini kako možete zaraditi Akame poene, kroz druge sporedne aktivnosti. Ono šta je najbitnije je to da igra jednostavno ne prisiljava igrače da grinduju poene, oni nekako dolaze prirodno, tako što prosto uživate u njoj.
