Midnight Fight Express – recenzija

Nekada je dovoljna samo najava igre da svi shvate da će ona biti odlična u trenutku kada se pojavi u prodaji.

Nekada ni gomila sadržaja ne može da ubedi ljude da kupe određeni naslov. Sve je u toj magiji koja treba da zaintrigira igrača kroz samo nekoliko desetina sekundi.  Sada već jako dalekog avgusta 2020 godine, izašla je prva najava igre Midnight Fight Express, na kojoj radi jedan čovek, Jacob Dzwinel i svi, apsolutno svi su bili oduševljeni njome.

Poprilično jednostavna premisa, brawler u izometrijskom izvođenju sa poprilično jednostavnom grafikom i savršeno fluidnim gameplayem. Svi su bili oduševljeni viđenim minimalizmom i zanimljivom gameplayu koji se širio kao zaraza samo preko prikazanog trejlera. Ipak, sve je zvučalo neverovatno. Jedan čovek koji sam radi na igri, koja, ruku na srce, nije toliko kompleksna, ali ponovo, jedan čovek na igri ovakvog kalibra. Indie scena raste iz godine u godinu i već smo viđali projekte koji su delo individua, uzmimo najskoriji primer igre Bright Memory. Ipak, genijalnost potrebna za sklapanje svega, preko priče, grafike, gameplaya, mehanike, efekata i donekle muzike je fascinirajuća, ali ipak, takvi ljudi postoje i zaslužuju svaku pohvalu. Nego se vratimo na naš naslov koji smo igrali pa nekih nedelju dana i koji nas je ostavio oduševljenima.

Kao što smo rekli, Midnight Fight Express je izometrijski brawler sa jednostavnom ali intrigantnom pričom, ne tako šljaštućom grafikom, ali sa dovoljnom dozom šmeka da zadrži sve igrače prikovane za monitor ili tv dok je ne završe. Sve počinje u pritvoru dva FBI agenta, gde ispituju našeg glavnog lika, koji se ne seća ničega pre te večeri i koji se odaziva nadimkom Babyface. Priča se odvija u flashbackovima između nivoa, gde svaki sledeći nivo biva najavljen u ispitivanju ovih agenata našeg glavnog protagoniste. Zanimljiva premisa, koja u trenucima deluje poprilično zanimljivo, pogotovo sa dosta čudnim i intrigantnim početkom. Naime, u toku sasvim normalne noći, na pragu Babyfaceovog stana biva dostavljena kutija, a u njoj je inteligentni dron koji priča.

- Advertisement -

On govori Babyfaceu da je on uspavani agent, takozvani sleeper agent, koji sada treba da se „probudi“, „osvesti“ i zaustavi ogromno krvoproliće koje je planirano da se dogodi u gradu u toku te večeri. Cela priča je prikazana iz dijaloga nalik onima u stripovima. Iznad svakog lika koji govori se pokazuje oblačić sa njegovim tekstom. Praktično, glasovna gluma i ne postoji, ali kao što smo već rekli, minimalizam u svakom pogledu, dobar ritam i muzika je ono šta ovu igru čini posebnom. U igri postoje 40 nivoa, ali nemojte da vas ovaj broj zavarava. Neki od njih su praktično nivoi, jer traju samo par minuta. Ipak, služe kao neka vrsta kanala u priči i privikavanju šta vas čeka kasnije u igri. Na nešto većim nivoima ćete susretati NPC likove, koji će vas prepoznati i ispunjavati rupe u vašem sećanju, a tim saznanjima ćete stvarati potpuniju sliku koja dešavanja su prethodina onome šta se kuva te večeri u gradu.

Četrdeset nivoa i dovoljno razloga da ih zaigrate ponovo, iz jednog poprilično jednostavnog razloga. Prelaskom svakog nivoa dobijate skill poene, kojima možete otključavati nove poteze, komboe i druge trikove koji će vam pomoći u borbi protiv zlikovaca. Prvi takozvani „run“ kroz igru će vam biti samo privikavanje za svaki sledeći dok pokušate da dostignete najveći skor. Kako to obično biva u brawler igrama, u odnosu na brzinu i spretnost pređenog nivoa, dobijaćete određenu ocenu za prelazak istog. Od F pa sve do S+, rang koji će vam dati najviše poena a i para. Da, tu je i novac, koji zarađujete u toku nivoa, a on vam služi kako bi kupili kozmetičke stvari vašem liku, koga možete kustomizirati kako želite. Ovo doprinosi nekoj vrsti prisnosti sa našim glavnim junakom Babyface, a naravno i pruža tu neku vrstu zadovoljstva da budete drugačiji i jedinstveni na svakom nivou u svakom sledećem prelazu.

Pažljivo udaranje neprijatelja, pravovremeno blokiranje, kotrljanje na podu kako bi preuzeli neku stvar koju možete koristiti kao oružje. Ovo je sve deo igre, i svaki od njih je savršeno ukomponovan i fluidan. Na početku, čak i dok ne budete znali sve fore i fazone, igra će i tada delovati fluidno, ali pravi ples počinje kada krenete sa otključavanjem drugih skillova. Kao što smo napomenuli, na nivoima postoje razne stvari koje možete iskoristiti kao oružje. Neke od njih možete instant baciti u pravcu neprijatelja, kao što su kutije, stolice, razne stvari koje krase nivoe. A imate i one koji imaju takozvani durability, a posle određenog mlataranja, ona će se polomiti. Tu je i vatreno oružje, preko pištolja do mašinki, koje imaju jedan šaržer i veliku udarnu moć. Na vama je da isplanirate kako i u kom trenutku želite da koristite, ali ne zaboravite, i oni imaju izdržljivost. Tako da mlataranje oružjem po neprijateljima, može dovesti da se i ona slome. Na svakom nivou imate određeni set neprijatelja. Njihova težina varira, najviše po tome što jači neprijatelji, ili oni sa oružjem, treba da vam budu prioritet pre slabijih, jer oni najviše mogu da vas povrede. Stvari koje su na podovima i raznim delovima nivoa, i bacanje njih u pravcu neprijatelja može koristiti kao distrakcija jednog tipa neprijatelja dok ne „rešite“ druge. U igri posle nekoliko nivoa postoje i bossovi. Bitka sa njima ima posebnu draž, jer vas tera da pratite pokrete protivnika i prilagođavate stil igre njima. Nešto kao u Souls igrama, ali naravno ne tako brutalno. Iako takozvani bossovi treba da budu neka svetla tačka naslova, ovde sem nekih izuzetaka i nisu obavezno to. Fokus je na, kako bi rekli, fluidnoj i nonstop zabavnoj mehanici koja krasi igru od početka do kraja.

Pomenuli smo grafiku, dinamiku, gameplay, a tu je i muzika. Brz ali suptilan tehno nikada nije bolje odgovarao igri koliko paše u ovoj. U svakom trenutku će pratiti svaki vaš korak i činiti da zajedno sa Babyfaceom plešete kroz svaki nivo. Istinski povećava atmosferu na svakom koraku, a to je ono šta muzikai treba da radi u apsolutno svakom naslovu.