Igre bazirane na Star Wars filmovim su poprilično osetljiva tema. Star Wars fanovi ohuhvataju igrači i od pet godina pa sve do, da ne kažem pedeset i pet, ali moram. Upravo zbog toga, rad na svakoj igri mora da bude pažljiv, detaljan i da ispoštuje mnoge stvari koje su stvorili filmovi iz prošlosti.
Kada sve to uzmemo u obzir, napraviti dobru Star Wars igru jeste podvig, ali podvig koji je EA uspeo da osvoji u proteklih desetak godina sa svojim sjajnim igrama iz ove najpopularnije filmske franšize na svetu. Pre nešto manje od četiri godine, na tržište se pojavila prva Star Wars igra rađena od Respawn Entertainment studija, pod imenom Star Wars Jedi: Fallen Order. Igra koja je u sebi nosila DNK igara iz prošlosti, kao što su Jedi Outcast, Jedi Academy kao I igara iz Xbox 360 I PS3 ere, The Force Unleashed. EA nije radio na tim starijim igrama, ali u saradnji sa Respawnom je uspeo da napravi duhovne naslednike ovih igara i izmiksuje sve popularne souls mehanike, koju svaka druga igra krasi, i napravi nešto vrlo dobro.
Nekoliko godina nakon Fallen Ordera, dolazi nam nastavak ove novonastale franšize, Star Wars Jedi: Survivor. Znamo koliko je teško napraviti nastavak neke igre, nastavak koji će opravdati poverenje kod fanova u apsolutno svakom smislu. Kroz industriju se igre sa legendarnim nastavcima mogu izbrojati na prste obe šake, baš zbog činjenice da je teško unaprediti nešto, a da se ne ide previše u širinu ili nepotrebnu dubinu. Stvar je usavršiti to na šta se izgradio prvi deo, kako bi nastavak priče imao potpuni smisao, kako mehanički tako i iz ugla pripovedanja.
Star Wars Jedi: Survivor se dešava pet godina nakon dešavanja iz prvog dela. Priča i dalje prati Cal Kestisa, koji je proteran od strane Imperije daleko u nepoznati svemir. Kal, kao jedan od retkih preživelih Jedi Knighta treba da sakupi svoju otkrivenu snagu iz prvog dela i da zaustavi raspad galaksije, uništavanje svega vrednog u njemu i naravno, postojanje Džedaja.
Svi znamo kako Disney hendluje Star Wars franšizu, većina vas je gledala poslednje filmove, sigurno i serije. Neki promašaji sa par genijalnih pogodaka, recimo Andor i neke sezone Mandaloriana. Za razliku od te nekonzistentnosti filmskih i serijskih ostvarenja, SW Jedi: Survivor diže kvalitet interaktivne priče. Od početka do kraja ćete biti zaintrigirani i poprilično investirani u njoj. Oduševiće vas apsolutno sve šta nalazite, pogotovo sitne, naizgled nebitne stvari koje će proširivati ceo lore segment.
Survivor je igra u kojoj se lako možete izgubiti, najviše zbog dizajna polu otvorenog sveta i mogućnosti da istražujete koliko želite. Kada zakoračite u ovaj svet, odradite par stvari i vidite koliku dubinu igra krije u sebi po pitanju razvoja priče, sporednih stvari koje možete saznati, lako ćete se izgubiti u njoj. To je, naravno, fantastična stvar kod ovog naslova. Star Wars jednostavno vapi za tim iskustvom. Koliko svi žele tako nešto, toliko je kompleksno ostvariti to, a Respawn, ne mi u ovom slučaju, su na vrhunski način uspeli da kreiraju tu Star Wars magiju koja toliko nedostaje u drugim medijima.
Poenta svake igre, nebitno da li je Star Wars, je da vam ona dozvoli da se izgubite u njoj, zar ne? Survivor to odlično radi, malim stvarima koje vas polako uvlače, ulaze pod kožu i prave od vas zavisnika koji ne može igru pustiti sve dok je ne završite. Do samog kraja će vam društvo praviti BD-1, kao i u prvom delu, samo sada sa novim trikovima koji će vam pomagati, a tu su i neki novi likovi koji će začiniti priču, kao plaćenik Bode, koji će se pojavljivati sa vremena na vreme. Svi likovi koje susrećete, glavni ili sporedni, će služiti kao odlično sredstvo igre da vas uvuku u ovaj svet, praveći odlične konekcije između njih kao i produbljujući priču, tako da do samog kraja ćete biti poprilično investirani u većinu njih, stvarajući onaj osećaj nostalgije kada budete završili igru.
Dizajn nivoa je poprilično zanimljivo konstruisan. Sada, za razliku od prvog dela, imate veću slobodu na određenim planetama, slobodu koja vas može odvesti svugde ukoliko to poželite. I dalje nismo tehnološki tu da bi igra ovog tipa, sa nekoliko planeta na kojima se odvijaju misije, bila totalno open world, bez loading screenova. Rekavši to, na svakoj planeti koju posetite ćete imati dovoljno sadržaja da izgubite sate na njoj, a zbog same prirode napretka u igri, biće vam obavezno vraćanje i šetanje sa planete na planetu, kako zbog glavnih, sporednih misija, tako i zbog onog metroidvania trenutka u igri, koji je krasio i prvi deo.
Dakle, ukoliko želite sve da istražite, saznate sve o Survivor priči, moraćete da bukirate mnoštvo letova sa i na planetama koje posećujete. Koboh će biti centralni svet gde ćete provesti najviše vremena, ujedno i najveći. Kako Cal napreduje, tako će otključavati nove mogućnosti koje će mu dozvoljavati da istražuje druge delove ovih odlično dizajniranih svetova koje niste mogli da posetite preko toga. Klasičan sistem kod svake igre ovog tipa, da bi videli jedan deo mape/planete, morate da završite nešto na drugom, a to na drugom delu, će vas odvesti do trećeg iliti možda novu planetu, i tako u krug. Ovo ne bi bilo tako uspešno, da je celokupna priča suvoparna, ali kako sam napomenuo, ona „vozi“ igrače u bukvalnom smislu napred nazad njenim kvalitetom.
Jedna lepa novina u igri je Ramblers Reach Outpost, nazovimo ga centralni hub gde će se vremenom sakupljati likovi koje upoznajte u toku igre. Na početku, ova kantina će biti poluprazna, ali kako igrate, upoznajete likove na raznim planetama, Ramblers Reach će postati utočište „izgubljenih duša“. Kako se bližite kraju, nekada mesto koje je bilo polumrtvo će bujati od života i zanimljivih likova, koji će pored ukrasa u njemu, biti od funkcije Calu, u smislu side-quest givera. Gde god zakoračite, koga god da sretnete će uticati na neki način na razvoj priče u igri, direktno ili indirektno.
Gameplay segment je bio ono šta je krasio Fallen Order, dok u Survivoru je podignut na još veći nivo. Sve šta nije savršeno štimalo u prvom delu je popravljeno ovde. I dalje igru odlikuje souls-like borba, gde morate biti strpljivi i gde ćete često morati da taktizirate kako bi porazili neprijatelje. Fluidnost borbe, Calova animacija i naravno sve mogućnosti i Force Powers koje otključavate će biti najbolja stvar u toku vašeg igranja. Retko koja Star Wars igra prenosi taj osećaj biti Džedaj kao Survivor, dok seckate robotiće, koristite force power i deflektujete blaster napade dok poništavate razdaljinu između neprijatelja i vas. Kombinacija melee napada i force power je još bolje odrađena nego u prvom delu i dozvoljava igračima da još više eksperimentišu sa svojim stilom igranja i naravno, načina poražavanja neprijatelja. Novina u igri je novi Blaster Stance, koji Calu omogućava da Blasterom kombinuje ranged i melee combat, stvarajući novu dimenziju u toku borbi.
Pored klasičnih glavnih i sporednih misija, seckanja neprijatelja i iživljavanja Force moćima, tu su i dva tipova izazova koje će Cal pronalaziti. Jedan od njih je Meditation Chambers, nivoi specifično dizajnirani u smislu slagalice koje morate rešiti. Tu su i Force Tears, izazovi koji se više fokusiraju na platformske mogućnsti Cala, bolje rečeno, usavršavaju ih i pokazuju nove mogućnosti koje ćete moći iskoristiti u polu-otvorenom svetu. Suvišno je napomenuti da obe ove novine neodoljivo podsećaju na Shrines iz Breath of the Wild igre, ali znate kako kažu, ako kopirate nešto, kopirajte od najboljih. Sve u svemu, ovo donosi varijaciju u gameplayu i u nekim trenucima odmor od istraživanja i borbe sa protivnicima, davajući vam vreme da odmorite u platformskim sekvencama iliti aktivirajući vaš mozak u toku rešavanja slagalica.
Jedna stvar koja je bila jako specifična za prvi deo je to što je većina fanova, uzevši u obzir trenutno stanje sveta i internet zajednica, prozivalo razvojni tim kako je Cal Kestis totalno generički lik, bez duše, ličnosti i nekog identiteta. Pored toga, bilo je priče o tome zašto mora da bude belac. Kako bi udovoljili makar jedan deo zahteva te zadrte publike, Respawn je ubacio detaljnu kustomizaciju Cala u igri. Više nećete biti primorani da gledate Cala kao osobu koja je eto za neke „generička“ već ćete sada imati totalnu slobodu da ga obučete, spremite, ošišate, pustite ili skratite bradu i tako dalje. Bolje rečeno, sada Cal može izgledati kao najveći američki redneck, možda glam rok zvezda iz osamdesetih ili običan fan Star Wars filmova sa početkom 2000ih, iliti kao dete.
Dobra stvar u svemu ovome je to što se igrači mogu više povezati sa njim, tako da ukoliko imate mullet frizuru, ultra popularnu na zapadu, Cal će pratiti vaš fazon a vi možete maksimalno da uživate u fantastičnoj imersiji ovog Star Wars naslova. Šalu na stranu, ali Calova kustomizacija je zaista jedna od boljih novina koje su ubačene u ovom naslovu, tako da pohvala Respawnu što je eto, poslušao publiku koja je možda, samo možda, nekim delom, bila u pravu.
Grafički gledano, Jedi Survivor je prelepa igra, kako na konzolama tako i na PC-u. Ovo je pravi Next-Gen naslov u svakom pogledu. Kada prvi put uključite igru, zbog svakojakih naslova koji su došli u međuvremenu ćete pomisliti kako ne gledate ništa drastično bolje od prvog dela. Star Wars atmosfera, dizajn nivoa, estetika u svakom mogućem pogledu, sve je tu, ali vaš mozak vam govori da to ništa nije posebno. Kako nastavljate sa igrom, pogotovu kroz prvi nivo, shvatate koliko je ovo pravi next-gen naslov, koliko je pažnja polonjena detaljima u igri, izgledu materijala, osvetljenju i najviše likovima i njihovoj interakciji kao i predstavljanju igraču. Od prvog ekrana, do poslednjeg igra će vam oduzimati dah, u nekim trenucima manje, u nekim dosta više, ali kada je završite, bićete uvereni da je ovo jedna od najlepših i igara koje su izašle do sada na novim konzolama.
Sve bi ovo bilo kul da nema problema sa performansama. Na žalost, to je postala toliko česta pojava ovih dana, meseci pa i godina da svaka nova igra mora da ima neke probleme. U slučaju Jedi Survivora, one su tehničke prirode, najviše na PC platformi, ali ni konzle nisu izostavljene. Iako u igri na konzolama imamo dva moda Quality i Performance, kao kod većine naslova, ni jedan nije stabilan, čak ni posle nekoliko patcheva koji su izašli od kada se igra pojavila do pisanja ovog opisa. U igri se može uživati u takozvanom Quality modu koji radi u 30 frejmova po sekundi, ali onaj performance mod, sa fluidnijim prikazom koji bi trebao da bude zakucanih 60 frejmova po sekunid, i dalje muči konzole, kao i developere. PC je druga priča, jer se ovaj port rangira kao jedan od gorih ove godine, ali situacija je popravljena od samog izlaska igre.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru.
