Pre nekih mesec dana smo odradili naš preview za nadolazeću igru od 505 Games i Point Blank studija pod imenom Stray Blade. Prošle nedelje, igra je napokon izašla. Sva očekivanja su se ispunila, strahovi nestali kada sam shvatio da je dosta bugova kao i problema koja je igra imala rešeno u finalnoj verziji, tako da sam, iako imao sejv sa preko 10tak sati, odlučio da avanturu počnem ispočetka, a tako ću krenuti i sa svojim opisom.
Stray Blade je miks nekoliko žanrova, najviše metroidvania igara kao i soulslike naslova. Vi ste u ulozi Farren, osobe koja voli da istražuje svet oko sebe, i usput nešto zaradi od toga. U jednom trenutku, Farren nailazi na magično ostrvo koje je zaštićeno čudnom barijerom. Njegova ili njena radoznalost je dovode do situaciju da priđe toj barijeri i prilikom dodira, ona puca i onesvešćuje Farren. Pored toga, tri glavna elemenata od čega je sastavljen ovaj svet postao deo Farrena tako što se utiskavaju na grudima našeg heroja. Farren ubrzo shvata da je otkrila nekada neotkriven svet ali isto tako i da je izgubila nešto vremena od trenutka kada je dodirnula barijeru do njenog buđenja. U međuvremenu, ljudi su saznali za postojanje ovog divnog sveta po imenu Acrea, i tako su brže bolje došli da pokradu svo blago koje mogu pronaći ovde.
Farren na početku putuje sama, ali kasnije joj se pridružuje mali vuk koji ume da priča, koji će vam biti verni saputnik od početka do kraja igre. Kada ga upozna, Farren je poprilično skeptična ko je on i šta želi od njeg, njihov odnos je poprilično u love & hate fazonu, ali kako vreme prolazi, oni će naučiti da funkcionišu zajedno i tako otkriju tajne Acreae i pruže nam jednu od lepših priča.
Stray Blade se sastoji od dosta istraživanja, dosta borbe, po malo čitanja ali i dobar deo slušanja vašeg vukolikog saputnika pod imenom Boji. Odmah na početku ćete shvatiti stvar koja odlikuje igre koje imaju inspiraciju souls naslova, a to je gameplay koji ne oprašta. Sva sreća da na početku možete birati nivo težine na koji želite da igrate, a ukoliko i to nije dovoljno, u samim podešavanjima možete tačno namestiti koliko želite da igra bude teška, koliko neprijatelji mogu da budu jaki, koliko HP-a imaju i tako dalje.
Borba je poprilično zanimljiva, kada funkcioniše kako treba. Pored healtha koji imate, tu je i stamina bar, koji se troši u zavisnosti da li koristite napade ili dodge mehaniku. Zbog toga je potrebno da pravovremeno birate šta ćete koristiti u kojoj borbi. Uzevši u obzir da je ovo souls “lite” naslov, koji nije toliko hardkor, makar ne na drugoj I trećoj težini (od četiri) bitno je da sve funkcioniše kako treba. Stvar koja ume nekada da zakoči je kamera I lock in system neprijatelja. Kamera ume da se fokusira na najdaljeg protivnika i jednostavno ne želi da „pusti“, a ako prebacite lock i ubijete najbližeg, ona će se ponovo fokusirati na tog najdaljeg. Ovo ume da pravi probleme, jer iako nema baš puno situacija da imate više od tri četiri neprijatelja, kada se to desi, ume da bude frustrirajuće, najviše zbog same deflect, block i dodge mehanike. Neprijatelji imaju dve vrste napada, koji su u igri označeni crvenom i plavom bojom. Crveni napadi ne mogu da se blokiraju i deflectuju, već mora da se izbegne dodge mehanikom. Svako pravovremeno izbegavanje će nadoknatidi deo stamine koju imate. Plavi napadi mogu samo da se deflektuju a ne i izbegnu, makar ne ako ste u razumnoj razdaljini od neprijatelja. Isto kao kod crvenih napada, ukoliko pravovremeno uradite deflect ili parry, vratiće vam se stamina plus ćete oduzeti neprijatelju dobar deo njegove stamine, što ga uz nekoliko pravovremenih udaraca otvara za fatal blow.
Igra ima gomilu oružja na raspolaganju i svako od njih ima svoj zaseban move-set kao i statistiku. Neka oružja su dobra isključivo za uništavanje stamina bara kod neprijatelja, dok su druga dobra za obaranje HP-a. Neka su i dobro izbalansirana. Pored toga, svako oružje ima range koji je jako bitan jer vam definiše gameplay, da li ćete se držati na distanci ili ne. Zanimljiv sistem kod oružja je njihova nadogradnja, jer se celokupan razvoj Farrena zasniva na oružju. Tako da je razvoj lika poprilično isprepleten sa oružjem koje ćete craftovati nakon pronalaženja blueprinta za njega. Nego da objasnimo.
U igri imate samo par skillova koje je moguće nadograditi poenima koje ćete dobijati nakon levelovanjem Farrena. Nakon toga, svaka sledeća nadogradnja se zasniva na oružju koje imate. Pošto u igri imate preko dvadesetak oružja, to znači da je potrebno da makar malo koristite svako od njih kako bi nadogradili HP, staminu, broj healing potiona (berries u ovom slučaju) jak, slab napad i tako dalje. Po mom mišljenju, ovo je odlična mehanika, jer vas igra aktivno i pasivno forsira da isprobate sve šta je u njoj. Svako oružje koje craftujete ima svoje prednosti i mane, a na vama je da kada isprobate sve, nađete ono koje najviše odgovara vašem stilu igranja. U pre-release buildu koji smo igrali za potrebe previewa, neka oružja su jednostavno bila prejaka, tako da su sada sva koja dobijete, poprilično izbalansirana po pitanju jačine, i kasnije u igri ćete birati isključivo po tome koliko neko odgovara vašem stilu igranja. Pored nadograđivanja glavnog lika Farrena, možete i nadograđivati Bojia, vašeg vernog pratioca. Na početku igre će biti saputnik koji će vam služiti kao putokaz ukoliko se izgubite, kao i jedina osoba koja će pričati sa vama i objašnjavati istoriju Acreae. Kasnije će postati i vaš sidekick u borbama, aktivacijom kombinacijom tastera. Za nadogradnju Bojievih mogućnosti je potrebno da sakupite Lore poene prilikom pronalaželja velikih tableta u Acrea svetu. Njegova interakcija sa Farren je poprilično dobra, lepa, šaljiva i nekada tužna, i za razliku od mnogih igara ovog tipa, Point Blank se potrudio da priča koju imaju bude prikazana igračima na najbolji mogući način. Boji će prilikom ulaska u svaku novu regiju ispričati nešto o njoj, ljudima i rasama koje su tu živeli, dajući još veći život već jako lepom svetu.
Sada se prebacujemo na sledeći deo koji je jako bitan u igri, a to je craftovanje koje je direktno povezano sa istraživanjem ovog prelepog sveta Acreae. Pošto Stray Blade u DNK-u ima mnogo toga iz metroidvania žanra, kao i iz nekih souls igara, istraživanje je jako bitan deo. Neki delovi ogromne mape neće biti otključani odmah na početku, što znači da je potrebno pronalaziti prečice i druge traversal načine da bi stigli do nekih mesta. Dobra stvar je da u toku prelaska igre, ona će vam dati poprilično zanimljive stvarčice kako biste olakšali kretanje po mapi. Istraživanje znači i pronalazak dodatnih stvarčica, a pošto oružja ne pronalazite u gotovom obliku, potrebno je naći blueprintove. Kada ih pronađete, onda ih možete craftovati sa materijalom koje sakupljate u toku prelaska igre. Uvek ćete imati dosta blueprinta kod sebe, ali uvek će vam faliti malčice materijala, a ova mehanika će vas forsirati da istražujete. Istraživanje ovog sveta nije mučenje, jer iza svakog ugla ćete naći nešto novo, nebitno da li je deo istorije ovog sveta, mapa regije u kojoj ste ili blueprint ili možda redak materijal za još bolja oružja. U igri postoje i posebni mitski nakovanji koji će vam omogućiti da pravite mitska oružja, koja su u osnovi drugačija i dosta jača od običnih. Svako od ovih mitskih oružja će imati neku drugu specijalnu mogućnost koja je aktivna dok koristite. Pored mitskih oružja, moguće je i nadograđivati runes u obična oružja, koja će trajati određeni vremenski period. Rune će vas ili lečiti nakon ubijanja protivnika, nadoknađivati staminu ili jednostavno braniti od neprijateljskih napada u slučaju par uspešnih udaraca. Sve ovo daje drugu dimenziju borbi u igri, i iako jeste na neki način pojednostavljena od souls inspiracja, ovo daje dodatnu raznolikost koja može zadržati igrače.
Dizajn samih mapa je po mom mišljenju jako dobar, daje vam prostor i materijal da istražujete, da naučite nešto o njemu i divite mu se. Ono šta jeste problematično je navigacija u njemu. Kompas koji Farren ima vam pokazuje pravac u kom treba da idete, ali ne i put. Ovo je mač sa dve oštrice, jer koliko god da to pušta igrače da pronaću put sami, da istražuju, toliko i ume da odvede igrača tamo gde ne treba. Prednost celokupne mape je vertikalnost i nivoi na koliko možete istraživati ovaj svet, ali to je ujedno i problem, kako navigacije u igri tako i stvari koje su obeležene na mapi. Ni u jednom trenutku nećete znati da li je neka tačka vašeg interesovanja na nekoj uzvišici ili ne, već morate istražiti detaljno a često i naći put na dole ili na gore, sve u zavisnosti gde treba da idete. Meni lično ovo nije bio problem, mapu možete naučiti i bez „mape“ već po stvarima koje srećete. Delovi mape se ne menjaju ali se menjaju bića kojoj su na njoj. Na početku to mogu biti ljudi i vojnici koji su došli da pronađu blago na Acreai, dok kasnije kada njih porazite, će ih zameniti divlji svet Acreae koji je jednako, ako ne i više agresivan prema vama od vojnika.
Kada se sve ovo ukombinuje i smučka, kao što je to uradio Point Blank studio, zvuči preambiciozno, i moram priznati da jeste. Dobra stvar što većina elemenata u igri odlično funkcionišu i rade. Stray Blade neće biti mučenje igrati, već uživanje. Za prvi prelazak i dobrom dozom istraživanja će vam trebati sigurno dvadesetak sati, a ukoliko želite da otkrijete i pronađete sve, sigurno nešto više. Igra je zarazna i prelep svet vas tera da istražujete što više, da ostanete pored igre što duže, ja sam samo u prvom sedenju odigrao devet sati bez prestanka, što je čak i za mene čudno, ali svaki minut mi je bio zabavan. Učenje nečega novog o ljudima koji su nekada davno živeli u ovom magičnom svetu i pronalazak novih oružja, navikavanja na njih i isprobavanje na neprijateljima, nije bilo dosadno na početku niti na kraju, tako da igra dosta pruža, naravno, ukoliko joj vi pružite šansu.
