Tiny Tina Wonderlands

Zanimljiva pucačina koja podseća na bajku sa zmajevima i tamnicama u kojoj svi vole sarkazam – bio bi najkraći opis ove igre.

BORDERLANDS

Da se vratimo prvo malo u prošlost, može? „Malo“ je relativan pojam a za mene ovde traje više od decenije. Trinaest godina, tačnije. 2009ta i Gearbox Software u saradnji sa 2K Games-om kreira i objavljuje preteču gore pomenute igre pod imenom Borderlands. Dobro i zlo, heroji i neprijatelji, bitke i borci, gubici i pobede – svaka igra ima sve ove elemente, zar ne? Međutim, ne dobije svaka igra ni približno velike zasluge niti prepoznatljivost kao što je Borderlands.

Na samom početku, ova franšiza koja se sastoji od četiri igara, doživela je mnogobrojne kritike i dileme o samoj vrednosti, a znate kako se kaže – dobar glas daleko se čuje, loš glas još dalje, tako da i dalje postoji pitanje da li su ove igre toliko popularne zato što su dobre ili zato što su toliko drugačije od drugih pa su privukle toliku pažnju.

DA LI JE VREDNO IGRANJA?

Marta ove godine, Borderlands dobija novi nastavak – Tiny Tina Wonderlands. I ovu igru prati poznata dilema: vredi li je igrati? Osim sličnih asocijacija na sam pomen igre (može se reći i predrasuda), u njoj su zastupljeni mnogi poznati likovi kao i sam način igranja. Ona donosi i neke novine, ali zadržava duh i mnoge osobine svojih prethodnika, pa nije ni čudo što se ova dilema provlači i sada. Iver ne pada daleko od klade, zar ne? Pogotovu ako njeni kreatori to ne žele, već se čvrsto drže svojih standarda.

Ovo je, u neku ruku, dobra stvar – oni misle da postoje dobre strane njihovih standarda, a pod tim podrazumevaju da su standardi poprilično različiti od svega što postoji u svetu gejminga. A zašto nešto menjati, ako i dalje ima efekta?

Tiny Tina Wonderlands je pucačina, ali, daleko od toga je klasična pucačina. Može se reći da je najsimpatičnija pucačina na koju sam naišla do sada. Ustvari, simpatična je meni jer volim humor. Neki igrači bi bili prezasićeni forama i doskočicama koje se proteži kroz igru, možda čak i prečesto. Neke od komentatora nervira ton kojim Tina priča a koji se progresivno pojačava u toku igranja, nekima je zabavna samo na početku dok kasnije počinje da ih ometa u igri, nekima smeta što fore nisu čak ni originalne sve vreme već se neke slične vrte u krug… Mišljenja ima mnogo, ali, takođe, ima i mnogo igrača koji, ipak, igraju ovu igru.

Pored toga što je pucačina, ovde ima i igranja uloga. Zamislite kako uveče sedite sa prijateljima i, uz grickalice i priču, igrate neku društvenu igru za stolom. A sada zamislite nešto slično, samo u formi online igre. Takvu atmosferu Tiny Tina Wonderlandspruža. Ovo može na prvo čitanje zvučati pomalo neozbiljno i opušteno, sve dok ne shvatite da stalno morate biti na oprezu.

Tina je glavni lik koji ima i ulogu naratora – najavljuje nove likove i nove događaje, pokušavajući da nam približi ono što nas čeka.

Pored Tine, tu su i Valentin i Fret, a svima njima glasove pozajmljuju poznate Holivudske zvezde.

IGRAČI

Igru možete igrati nasamo ili sa do tri igrača, ali, čak i kad igrate s nekim, zadržavate deo svoje individualnosti i jedinstvenosti. Pod tim mislim da ovde tim ne igra toliko veliku ulogu; svako ima svoju maštu kojom se služi da bi napravio sebi put, strategiju i plan igranja, pa ne zavisi od ostatka tima.

Dok su u nekim igrama komunikacija, timski rad, poznavanja saigrača, njihovih mana i slabosti presudne, ovde nije takav slučaj. Svako je svoj, na neki način, pomalo narcisoidan i samodovoljan.

Pored toga, svako može svoj lik na napravi onako kako tačno želi, ako uzmemo u obzir da je svaki aspekt fizičkog izgleda uzet u obzir.

ORUŽJE

          Ono što posebno privlači fokus jeste oružje koje može potpuno promeniti sam način igranja, kao i tok borbe. A sve se menja poprilično brzo. Ako, na primer, umesto pištolja izaberete čekić, način na koji se krećete, ubijate, kako umiru neprijatelji – sve se menja.

          Mada, i ovo je poznato iz prethodnih igara iz ove franšire. Novina je knjiga sa čarolijama. Čini su zabavne i kontekstualno relevantne, prilagođene priči i suštini. Mogu da se koriste za pojedinačne neprijatelje kao i za grupe njih.

NEPRIJATELJI

          Ono što je razljutilo i razočaralo mnoge jeste to što ne postoji velika varijacija neprijatelja. Iako se sve brzo i često menja, neprijatelji ostaju slični od početka do kraja igranja. Ne povećava se svima njihova snaga kao što je to slučaj u mnogim igrama, ne postaju jači kako vreme odmiče, već ostaju isti, što je frustrirajuće. Ako već dođete do višeg nivoa, borba treba biti teža, zar ne?

          Da, ima većih boss-ova sa jedinstvenim karakteristikama, ali su te prilike dosta retke.

          Upravo zbog ovoga, ova poslednja igra iz franšize čini se lakšom nego prethodne.

OKRUŽENJE

Jedan od zanimljivijih detalja jeste samo okruženje – sokovi i kokice svuda po ovom „svetu“, ukazivajući na činjenicu da je, kako je jedan od igrača rekao, na kraju dana sve ovo samo zabava među prijateljima.

Pored ovoga, sve je poprilično šareno, živopisno, kreativno, puno sitnih detalja koji, ponekad, odvlače pažnju. Barem dok se ne naviknete na njih, pogotovu ako ste navikli na suvoparnije lokacije.

Stabljike pasulja, zelenilo, reke, uvale, stare građevine i ljubazni kiklopi koji žele da istražuju arheologiju svog mesta, stvari su koje možete očekivati da vidite na svakom koraku.