Termin AA igra u industriji često znači igra sa manjim budžetom, ne tako velikim studijom, koji pokušava da promeni industriju inteligentnim i zanimljivim dizajnom. Okej naravno, ne svaka AA igra, ali makar one igre koje su poprilično ambiciozne i odlučne da skrenu pažnju na sebe.
Wanted: Dead se pozicionirala kao jedna od tih igara, naslov koji nam dolazi od Soleil razvojnog tima. Soleil nikako nije mali studio, a u njohovom potrfoliju stoje igre kao što su Naruto Boruto Shinobi Striker, Devil’s Third, Ninjala, Valkyrie Esylum, No More Heroes: Travis Strikes Again, dakle, nije da su nepozati i da pokušavaju da naprave ime od sebe. Upravo zbog pedigrea koji Soleil uživa u industriji, nije kao da im je potreban naslov koji bi ih lansirao svojom šašavom naracijom, dobrim gameplayom, već mogu igrati poprilično na sigurno, jer svaka igra koju su izbacili je bila dobra, ne odlična, ali poprilično dobra jer su se sve vrtele oko već popularnih mehanika, dizajna i problematike u industriji. Sa druge strane, to što nikada nisu ciljali na Triple A igre im je dalo taj prostor gde mogu eksperimentisati u dobroj meri, pokušati da plasiraju nešto što bi bilo veoma dobro čak nesvakidašnje, ili možda da dignu iz mrtvih tip igara koji je sve ređi u industriji, a to je action character games, nalik Devil May Cry, Ninja Gaiden igrama i tako dalje.
Wanted: Dead je drugačija igra od svega na čemu su radili do sada, počevši od ambicije koju ima. Nekoliko članova Team Ninja koji su radil ina originalnom Ninja Gaidenu su u Soleil timu, tako da oni i predsednik studija Yoshifuru Okamoto su delom želeli da povrate taj Ninja Gaiden sjaj u industriji igara danas. To je samo po sebi težak zadatak i samo upoređivanje Ninja Gaiden naslova sa bilo kim je rizik koji preuzimate na sebe stvarajući, često prevelika očekivanja koja su često nedostižna. Ipak, oni su odlučili baš da idu tom logikom.
Priča u igri se dešava u alternativnoj sadašnjosti, gde se desio treći svetski rat i baš kada su svi mislili da će ljudska rasa nestati sa lica zemlje, to se nije desilo. Preživeli su se pozicionirali u određenim mestima, od kojih je jedno Hong Kong, gde se bore za prevlast nad već rasparčanom planetom zemljom. Ovo rade tehnologijom i augmentacijom, nešto nalik u Cyberpunku i Deus Ex igara. Svaki vojnik ima svoju augmentaciju koja ga čini, pa nekako supervojnikom, a to totalno menja izgled bojnog polja, fokusirajući se više na vruće tačke na planeti nego globalnim konfliktima. Zbog velikih gubitka, vojnici su postali traženi resurs, te su vlasti raznih zemalja odlučili da regrutuju zatvorske zarobljenike kako bi ratovali za njih. Vi preuzimate ulogu Hanna Stone, koja je bivši zarobljenik i vođa Zombie Squada, contractora koji trenutno radi za Hong Kongšku policiju. Na vama je da razotkrijete šta se dešava sa najvećom kompanijom na zemlji, koja vodi glavnu reč u augmentaciji. Zavere, korupcija i još mnogo toga će vas staviti ispred plaćeničke vojske, policije, paramilitarne formacije i mnogo drugih, različitih neprijatelja. Zombie Squad na polju ima još tri članova, koji će vam praviti društvo i pomagati u toku većine misija, dok u vašoj bazi će vas čekati vaš narednik, koji je takoređi odgajio svakog od vas i smatra sve članove Zombie Squada njihovim detetom i uvek preslatka Stefanie Joosten (Quiet iz MGS The Phantom Pain) koja u ovoj igri glumi Gunsmitha, osobu koja je zadužena da vaše puške rade kako treba, kao i svih mačaka u policijskoj stanici.
Nakon prelaska cele igre, za koju vam neće trebati više od deset sati, stali smo i pitali smo se, šta je igra ustvari ispričala. Samo ime igre je nejasno, možda do samog kraja igre, dok sve šta se dešava u njoj izgleda kao da je sklapano, na jako jako bizaran način. Odmah da naglasim, ovo ne mora da bude loša stvar, jer u našem slučaju, sve je toliko čudno i bizarno ispričano da je nemoguće da mrzite igru na kraju, makar što se ovog dela tiče, pa okej i svakog drugog. Delovi naracije su toliko uvrnuti da često podsećaju na čudne trenutke iz Deadly Premonition igre. Pored svega toga, igra se „igra“ načinom naracije u njoj, u jednom trenutku deo priče je ispričan CGI animacijama i engineu same igre (Unreal Engine u ovom slučaju) dok u sledećem trenutku gledate manga klipove koji totalno ispadaju iz celog fazona ostatka igre. Okej ti elementi se mogu nazvati cyberpunk izgledom, jer delom podsećaju na Cyberpunk: Edgerunners. U trenucima nam izgleda kao da je lik koji je vodio razvoj igre održao sastanak gde su radnici bacale ideje i on vikao „TO TO, TO HOĆU U IGRI, MOŽE!“ tako da je ona postala kompilacija svake naizgled zanimljive ideje koja je došla iz glava zaposlenih. U jednoj rečenici, Wanted: Dead priča je prelepi haos u zbunjujućem pakovanju.
Wanted: Dead sebe naziva akcionom cyberpunk igrom, ali taj deo cyberpunk je nekako jako slabo iskorišćen u ovom naslovu. Cela radnja se dešava na ulicama Hong Konga i Kowloon poluostrva, tako da je to bila savršena prilika da Soleil prikaže njihovu verziju cyberpunk varijantu jednog od najmnogoljudnijih grada država na svetu. Ipak, dizajn samog grada je sve samo ne u fazonu cyberpunka. Okej tu su neke stvari, kao par zgrada i nekoliko detalja na samim nivoima. Bolje rečeno, da nema augmentacije, verujemo da ovo ne bi imalo taj „cyberpunk“ atribut u opisu igre. Hong Kong je više cyberpunk u stvarnosti nego u ovoj igri, na žalost. Time prelazimo na Gameplay, koji je pored drugih bizarnih stvari, možda najsvetlija tačka ove igre. Ne kao da drugi delovi su ružni iliti loši, ali moramo biti objektivni makar na trenutak što se tiče ovog naslova.
Ovo je jako jako brza igra koja ne oprašta greške igračima. Često brutalna i jako konfuzna mehanika će sigurno zbuniti većinu igrača na početku. Čak i posle opcionalnog treninga na samom startu igre, tek ćete otkrivati šta Hanna sve može da uradi na nivoima. U osnovi, da, igra podseća na Ninja Gaiden, gde je isto bilo jako bitno paziti na svaki pokret neprijatelja i prilagođavati vaš stil igre njihovim pokretina i kretanjem. Hanna pri ruci ima svoju pušku, pištolj i katanu. Neprijatelje možete seckati ili pucati iz daljine, ali najbolja je kombinacija svega šta vam je pri ruci. Na nivoima nikada neće biti samo par protivnika, već ćete se boriti protiv deset, dvadeset neprijatelja od jednom. Tako da odabir najbolje rute, kombinovanje poteza koji su vam na raspolaganju su obavezni ukoliko želite da preživite svaki sukob sa neprijateljima. Rekli smo da je igra brutalna što se tiče same mehanike i neprijatelja, ali ono šta je čini još brutalnijom prema neiskusnim igračima je checkpoint sistem. Praktično, igru možete sačuvati, kao i vaš progres samo na određenim mestima, ne kada vi to poželite. Ovo može biti problem, jer je apsolutno svaki neprijatelj u igri nemilosrdan prema vama i jako agresivan. Svaki neprijatelj vas može ubiti sa nekoliko udarca ukoliko vam dovoljno priđe. Prilikom smrti, Doc iz vašeg tima vas može oživeti, ali to se dešava samo jednom između checkpointa.
Ceo gameplay se svodi na to da, naučite borbenu mehaniku, savladate način na koji možete da uradite parry svakom protivniku, izaberete kritične mete koje trebate eliminisati odmah na početku, a onda se posvetiti ostalim neprijateljima na nivou. Svaka bitka se u teoriji može završiti za desetak minuta, problme je nepredvidivost AI-a i njegove agresivnosti u svakom pokušaju. Ovo vas tera da svaki sledeći put planirate ispočetka šta ćete uraditi. U jednom životu vam može proći jedna taktika, dok u drugom morate naći načina da uradite nešto drugo. Na početku, kada vas igra baci na prvi nivo, apsolutno će sve izgledati haotično. Hannini pokreti neće izgledati tako fluidno jer ćete pokušati da sve radite odjednom, pucanje, mahanje katanom, trčkarenje. Iskreno, biće potrebno malo vremena da se prilagodite mehanici ove igre, da naučite šta koje oružje može i čemu služi, kako bi čistili nivoe što pre. Pištolj recimo, iako je tu kao „oružje“, služi isključivo za prekidanje napada vašeg neprijatelja i pravljenju razdaljine između njih i vas.
Praktično tih nekoliko deliča sekunde će baciti neprijatelja u „stunt“ modu, koji će vama otvoriti priliku da mu priđete i iseckate katanom onako kako želite. Onesposobljavanjem neprijatelja će se otvoriti prostor za finishing moves, koji su bukvalno najlepša i ujedno najbrutalnija stvar u igri. Hanna će u tom trenutku biti ubačena u animaciju uništavanja, seckanja, otkidanja glave, egzekucije neprijatelja koja nikada ne može da dosadi. Bićete oduševljeni tome kako na početku, tako do samog kraja igre, a kada se završi, poželetećete da igrate još samo zbog tih momenata. Pored svega toga, Hanni se puni Focus Mode svakim ubistvom. Nakon što je pun ga možete aktivirati i u njemu Hanna zadaje skoro pa smrtonosne hice svojim neprijateljima, koji ih stavlja u taj „onesposobljeni“ mod gde ćete moći da iskoristite finishing moves. Možete upucati do pet neprijatelja u focus modeu, a jednim klikom možete gledati savršen Hannin ples od neprijatelja do neprijatelja dok ih brutalno unakažava. Neko bi pomislio da je ovo overpowered mehanika, ali nije, jer morate birati kada iskoristiti fokus mode u zavisnosti od broja neprijatelja na ekranu, koji će pa skoro u svakom trenutku biti veliki.
Između misija, Hanna i njen tim će odmarati u policijskoj stanici, a tamo ćete moći igrati mini games, koje otključavate dok prelazite igru. Tu su karaoke, jedenje ramena, izvlačenje lutkica iz mašina nalik onih na vašaru i side-scrolling gundam pucačina nalik onih iz 80tih. U policijskoj stanici ćete moći nalaziti izveštaje vaših misija, profila vaših članova tima i kao slušati komentare običnih policajaca koji često osuđuju Hannu zbog njene brutalnosti i manjka saosecanja prema njenim neprijateljima.
U toku igre ćete dobijati XP poene koje možete koristiti za kupovinu skillova. Oni su krucijalni u igri, jer pored toga što vam pružaju otpornost na nepraijteljske napade, će vam otvoriti nove poteze, više mesta za takozvane med kitove u igri i tako dalje. Isto tako, posle svakog nivoa ćete dobijati nove delove za vaša oružja od Gunsmitha. Modifikovanjem oružja ćete moći menjate damage, stopping power, količinu municije u šaržeru, preciznost, efektivnu daljinu, kontrolu i tako dalje. Svaka ova promena bi trebala da odlikuje vaš način igranja. Evektivna daljina metaka se može žrtvovati zarad većeg damagea ukoliko vaš stil igranja se više oslanja na blisku borbu, dok je preciznost bitnija ukoliko želite da rešavate protivnike iz zaklona. Ipak, ovo je igra koja nagrađuje agresivnost i zahteva od igrača da nauči parry sistem, jer to pravi drastičnu razliku u vašoj uspešnosti na svakom nivou.
Wanted: Dead sigurno neće biti igra za svakog, ne zbog brutalnosti u njoj ili čudnog pripovedanja priče, već zbog toga što je jednostavno zahtevna u svakom smislu. Da, ima taj takozvani „jank“ momenat tu i tamo, ali kada prihvatite mehaniku igre i nekako shvatite poentu Soleil tima šta je hteo da stvori time, sve dobija svoj smisao. Sam tempo igre je više nego dobar, jer ćete tačno znati kada ste spremni za nešto veće, jače, ubitačnije od vas, kao što su bossovi i teži delovi igre. Igra vas nikada ne ostavlja bez neophodnih sredstava da pređete neki nivo, na vama je samo da shvatite šta vam je najviše potrebno i da se oslonite na vrline vašeg tipa igranja u tim trenucima.
Na kraju, poželeli smo da nastavimo sa igranjem i iskreno se nadamo da će Soleil dobiti dovoljno razloga za mogući nastavak ili neki DLC ove jako jedinstvene igre u industriji danas.
