Već sam više puta pričao o tome kako su VR puzzlers možda i najbolji žanr u VR okruženju. Ta imersija u rešavanju zagonetki stvarno može da vas totalno uvuče u materiju samog naslova, toliko da se izgubite iz realnosti na par sati, u bukvalnom smislu. Upravo zbog toga su i neke najbolje igre na ovoj platformi u puzzler žanru, a šta se desi kada u jedan puzzler ubacite horror elemente? Ispadne Hello Cruel World, nova igra Akupara Gamesa koja nam izlazi danas za Meta Quest i PC platforme.
Kada sam čuo za igru, svidela mi se premisa. Vi ste streamer koji obilazi napuštene objekte i naravno sve to streamuje svojoj publici. Gde god da idete, publika je sa vama, i sada je došao red na The Crab ‘n Grab restoran morske kuhinje, koji nije ni blizu mora, ali šta je tu je. Zbog samog mesta restorana i gde se nalazi kao i čudnih priča, zaintrigiralo je našeg junaka da ga istraži. Ali naravno, Crab ’n Grab nije običan restoran, već se iza njega krije mnogo više tajni, koje do sada niko nije uspeo da razotkrije.
Odmah na početku, igra vas stavlja u kombi kojim ste došli, i prvi utisak je bio vau. Igrao sam na Meta Quest 3 i grafika je odmah na početku bila sjajna, odlično osvetljenje u kombiju, sasvim okej teksture, apsolutno je sve bilo na nivou. Ono šta sam odmah primetio je da igra koristi fixed foveated rendering. Bolje rečeno, centar ekrana gde vam je fokusiran pogled je visoke rezolucije, dok su periferne stvari nešto niže rezolucije. Ovo je omogućilo razvojnom timu da pogura grafiku više nego što je to slučaj u igrama koje ne koriste ovu foru, a gubljenje kvaliteta je minimalno. Iskreno, brzo sam zaboravio na to, već sam se toga setio tj primetio ponovo bolje rečeno, jedno 3 sata u igri. Tada mi je sinulo, ej ovo je totalno kul fora kako može da se izvuče više detalja iz igre. Šteta što Meta Quest 3 ne podržava Eye Tracking, tada bi imali dinamički foveated rendering koji bi sigurno dosta bolje izgledalo, sem za one osetljive sa jako dobrim perifernim vidom. Nego da se vratimo na igru.
Početak je poprilično miran, i to mi je malo smetalo. Nema prateće muzike niti previše efekata kada krenete vaše istraživanje ovog pustog restorana. Sa vama je samo lampa kao i chat window vašeg live streama koji možete pozicinoirati gde god želite na ekranu. Ovo mi se svidelo na početku, random ljudi komentarišu gde ste, šta radite, pitaju vas da li se plašite ili ne. Na žalost, vi nemate direktnu interakciju sa njima, ali u nekim slučajevima mogu da vam daju hint šta bi trebali da uradite. Bolje rečeno, nije kao da „oni“ znaju šta je potrebno uraditi, ali eto, nekada napišu nešto korisno. Ono šta mi se nije svidelo kod ove fore je to što se dešavalo da od poslednja recimo pet komentara, tri su apsolutno identična. Isto tako, ako dosta obraćate pažnju na chat, primetićete da se fraze generalno ponavljaju. Mada, to i nije toliki problem, jer kako igra odmiče, u trenucima ćete i zaboraviti da chat postoji, a možete ga i isključiti. Ja iskreno nisam obraćao pažnju na njega, mada jesam par puta čitao komentare da vidim da li moji „fejk gledaoci“ imaju bilo kakvu ideju kako da rešim zagonetku na kojoj sam se zaglavio. Nego krenimo dalje.
Kao što rekoh, igra kreće poprilično tiho, u svakom mogućem pogledu. Restoran je odlično odrađen, i super izgleda. Mislim, jeste ruiniran ali ti detalji su super odrađeni. Kada nastavite da istražujete restoran, vidite da površina nije jedino šta je bitno na njemu, nego da je to bila samo kamuflaža velike laboratorije koja se nalazi ispod, koja je služila za testiranje svakojakih tehonologija, ali najviše sa prenosom svesti u AI. To je praktično i glavni deo ove priče, a na vama je da razotkrijete sve tajne ove super secret laboratorije.
Kako tonete dublje u ovaj spooky svet, igra dobija na šmeku i što je još bitnije, na atmosferi. Ona jeste mračna i u trenucima će vam biti poprilično teško da prepoznate u šta gledate, makar dok vam se oči ne priviknu, ali to je glavna fora ovog naslova. U igri će vam praviti drušvo veštačka inteligencija po imenu Alice, koja će vas voditi kroz ovu avanturu, pomagati u neku ruku, jer kao i vi, i ona želi da pobegne iz ove laboratorije, na koji god način. Vi ćete u neku ruku biti njen istrument jer je ona, pa AI, van fizičkog sveta.
Laboratorija je podeljana na nekoliko spratova i čim uđete, bolje rečeno spustite se na prvi nivo, vrata bivaju zaključana za vas, tako da ovo nije samo istraživanje ubranog mita, već i avantura pronalaska izlaza sa neke druge strane. Već sam pomenuo da se ovde radi o puzzleru, i odmah na početku vam igra to poprilično jasno daje do znanja. Slagalice su na početku fokusirane na sprovođenje struje od jednog mesta do drugog, preko pilona koje nalazite na nivoima. Početne slagalice nisu toliko teške i igra vas nekako nauči da razmišljate kao električar. Problem je nastao, makar dok sam ja igrao, to kada je igra ubacila drugi vid slagalice i onda sam se po malo zbunio. Često rešenja slagalica će biti na neki način ispričana ili u audio logovima koje ćete pronalaziti ili u beleškama. Na vama je da povežete stvari i rešite zagonetku. Kako vreme odmiče, slagalice će postajati komplikovanie a i veće. Biće postavljene u ogromnoj sobi sa mnogo varijabla koje morate poređati odgovarajućim redosledom, stvarima koje morate aktivirati van tih soba kako bi nastavili rešavati slagalicu i tako dalje. Pred kraj igre, slagalice su kako se i očekivalo, najteže. Tada one ne zauzimaju samo jednu prostoriju, već se šire na nekoliko povezanih. Svaka slagalica ima poprilično logično rešenje, ali zbog toga što se sve dešava u jednoj ili više velikih soba, lako se desi da se izgubite i pobrkate šta kada treba da uradite. Dobra je stvarš to kada rešite određenu zagonetku, dobijete taj EUREKA trenutak u glavi, neko olakšanje, sve do sledeće prostorije u kojoj uđete.
Kako napredujete kroz igru tako će svaka sledeća imati onaj overwhelming osećaj, dok jednostavno ne shvatite postavku svega, šta kako funkcioniše i taj neki strah od onog momenta „uh da li ću moći da rešim ovo“ nestaje. Ah da, zaboravio da napomenem, već na početku će glavni lik izgubiti ruku, ali Alice će vam pomoći u transplantaciji neke raspale polu mehaničke šake, koja ima poprilično interesantnu mogućnost. Ona može da detektuje gde prolazi struja, što će vam biti jako jako korisno kasnije u igri. Na početku ne toliko, jer zvukovi koja ona ispušta mogu samo da vas prestrave, ali na kraju, verujem da će vam dosta olakšati rešavanje zagonetki.
Do sada nisam igrao horor VR igre i ovo je da kažem moj prvenac. Dobra stvar je u tome što ovo nije napadni horor već spori, metodički, najviše zbog rešavanja zagonetki. Kako vreme prolazi i kako istražujete laboratorije, nailazićete na robotiće koji su nalik mehaničkim paucima, i moram priznati da pospešuju toj horor atmosferi poprilično efikasno. Sa druge strane, pošto nisam znao šta da očekujem od ovog naslova, poprilično mi se svideo. Odlično je odrađen, prelepo izgelda i nisam imao ni jedan problem od početka do kraja, što znači da je igra imersivna i da ne prekida tu imersiju ni u jednom trenutku ni zbog čega.
Hello Cruel World je odličan naslov za sve one koji vole spooky atmosferu i slagalice u VR okruženju. Jeste da ovo nije statična igra i da će vam biti potrebno dosta hodanja i istraživanja kako bi videli šta sve igra nudi, ali ovo nije nikako loša stvar. Očekivao sam kraći naslov, ali dužina od više od pet sati je i više nego odgovarajuća za ovakav naslov po ovakvoj ceni. Tako da svako ko voli rešavanje urbanih mitova, dobre misterije, spooky atmosferu i sasvim solidne environmental slagalice, ovo mora probati.
