Prijavi se

Registruj se

Top Gun: Maverick “There’s Still Time”

Prvi TOP GUN je snimljen 1986. godine. Ja sa nepunih dvadeset, prepuna planova i ideja i snova. Devojke koje su se delile na Maverick ili Iceman fanove i muškarci koji su masovno pokušavali da upišu Vazduhoplovnu akademiju.

O ratovima se više pričalo a menje ratovalo. Ameri i rusi, borbe u vazduhu, privatne nesuglasice i borbe sa demonima prošlosti uz ljubavnu priču ispred svog vremena (danas nije ništa čudno biti sa mlađim frajerom). Suze, smeh i fenomenalna muzika. TOP GUN je film koji smo gledali bezbroj puta a i dan danas ga pogledamo kada naletimo na nekom kanalu.  

Prema stvarnoj informaciji US mornarice, TOP GUN je rezultirao povećanjem stope regrutovanja za 500 posto u godini nakon objavljivanja. Istina je i da nam je zakasneli nastavak Top Gun: Maverick bio neophodan! To nije bljutava priča koja se oslanja na staru priču i nema ništa novo da ponudi. Ovo je blokbaster koji morate gledati u bioskopu. Spremite se da dišete kao jedan sa ostalima u bioskopskoj sali, da vam oči zasuze ali i da se od srca nasmejete. I da povremeno poskočite sa stolice.

Joseph Kosinski koristi svaki deo platna da vas direktno uvede u akciju. Scene u kokpitima i borbe iz vazduha su toliko realne da će vam se činiti da ste baš tamo, sa njima. Opšte je poznato da je Cruise perfekcionista kako za sebe, tako i za tim. Svi su morali da vežbaju. Cruise kao neustrašivi i uvek zgodan akcioni heroj je dao svoj maksimum i pokazao kako to radi stara škola. Njegova dosledna posvećenost holivudskom umeću, pored lude fizičke veštine koju nepogrešivo nudi insistirajući da radi sopstvene vratolomije, zaslužuje poštovanje. Njega i dalje mnogi smatraju lepotankom koji nije kadar da parira umeću glume nekih drugih Oskarom ovenčanih glumaca, ali mislim da je on ipak  jedan od najdarovitijih i najsvestranijih dramskih glumaca i komičara. O tome da je svaki film hit, teba li pisati?

Na projekciju filma sam krenula sa nekim osećajem u stomaku koji podseća na odlazak na sastanak sa nekim dobrim frajerom, a niste sigurni da li će sve biti ok. Šta sam očekivala da vidim, nisam sigurna. Čega sam se plašila, a to je da ću se razočarati šupljom pričom i nastavkom koji samo treba da donese novac, nisam dobila. Odgledala sam film koji je pravi nastavak prvog dela ali sa jednom realnijom pričom i mnogo boljim scenama.

U početnim scenama filma čujemo poznati instrumental “Top Gun Anthem” koji su napravili Harold Faltermeyer i Steve Stevens. I ja sam već u tom momentu bila negde na granici da zaplačem. Ne pitajte me zbog čega jer teško mogu da definišem. Vidimo odmah kako sada izgleda Pete “Maverick” Mitchell, sada šef programa koji testira hipersonične izviđačke avione na velikim visinama. Program će uskoro će biti ugašen a njegovi piloti zamenjeni dronovima. Jedini način na koji može da spase dan je ako postigne 10 meha, tj 10 puta veću brzinu zvuka u svom sledećem testu. I odmah znate ne da će to i uraditi, već i da će uspeti. I naravno, pokušaće i više od traženog, tvrdoglav i dalje, i srušiće taj avion nove generacije.Nakon što se srušio, ulazi u restoran koji kao da je ispao iz prvog dela, prekriven od glave do pete pepelom. i izgleda kao da nije sa ovoga sveta, što se vidi i po odličnoj replici dečaka koji sedi i gleda u njega sa strahopoštovanjem. Na pitanje “Gde sam?” dobija jednostavan odgovor “Na zemlji.” 

Neposlušnost se kažnjava pa ovog Petra Pana avijacije šalju nazad u Top Gun u San Dijegu, gde dobija zadatak da poduči novu klasu elitnih pilota da lete u taktički nemogućoj misiji. Premisa „Top Gun: Maverick” je da Amerika odlučuje, na sopstvenu inicijativu, (nema baš puno informacija o tome ko su loši momci i gde se tačno nalaze), da likvidira postrojenje za obogaćivanje uranijuma neprijateljske sile. Kakav bi efekat ovaj napad mogao imati na zapaljivu politiku regiona o kome je reč, nemamo pojma. Misija je opravdana a rukovodstvo je čak spremno da žrtvuje i živote pilota kako bi ista uspela. Maverick nije spreman da izgubi još nekog iz tima i daje sve da ih što bolje obuči. Sa sobom je naravno doneo višegodišnju krivicu zbog smrti najboljeg prijatelja Gusa (kojeg glumi Anthony Edwards u „Top Gunu“), i činjenice da je jedan od njegovih učenika Gusov ogorčeni sin Bradley (Miles Teller). 

Kakav otac, takav sin. Liče! I isto pevaju Great balls of fire.

Ostali mladi piloti željni dokazivanja su: Phoenix, Coyote, Payback, Fanboy, i smotanko Bob. Hangman je uobraženko koga glumi Glen Powell, dok je Rooster pun gneva prema Mavericku jer nije upoznat sa kompletnom pričom iz prošlosti (Miles Teller). On je kako sam već napisala Goos-ov sin. Goos je poginuo nakon katapultiranj u prvom delu filma. I posle više od trideset godina sve te emocije su nekako žive i dobijamo i dodatnu priču.

Da li će Rooster i Maverick uspeti da prevazuđu svoje razlike i ostave prošlost iza sebe? Onog momenta kada Maverick kreće sa svojim pilotima na misiju, dobijate odgovor – hoćeSamo je pitanje ko će poginuti, zar ne?

Maverick je sada postao daleko zanimljiviji protagonista, manje uobražen i svestan drugih. Nadređeni ga i dalje pokušavaju ukalupiti, igraju ih sa savršenom grubošću Ed Harris i Jon Hamm, ali ostali i dalje ne mogu da odole njegovom šarmu. Ima tu obožavanja i možda poštovanja što se bori za svoje ideale. „Top Gun: Maverick“ se uklapa u strukturu prvog filma, naglašavajući scene rivalstva, zavođenja i ličnih obračuna sa sve težim testovima leta i simuliranim borbama, i kulminira zaista spektakularnom, vrhunskom bitkom u realnom vremenu.

Film se ne oseća kao video igrica, 3D strip ili možda reklama za tematski park. Sve je nekako realno a opet moderno. Gledate i mislite kako su filmovi nekada izgledali i kako ipak i dalje mogu da izgledaju realno a savršeno moderno. 

Ja ipak samo čekam da vidim ko će napraviti „Top Gun: Maverick“ igricu. Bio bi to siguran hit!

Kakav bi to nastavak bio bez Iceman-a? Na žalost, nisu svi Tom, i nije svima život med i mleko. Val Kilmer je zasluženo dobio svoj deo u nastavku u skladu sa dešavanjima u privatnom životu. Ovde ima rak i nije u mogućnosti da priča već komunicira preko računara i sms poruka. I bez obzira na sve, scena ova dva glumca je tako jaka i ispunjena emocijama da će vam oči zasuziti. Film ili život, sasvim je svejedno. I film i život imaju svoj početak i kraj.

Govori vam ovaj film o tome kako treba imati ideale, o prijateljstvu, borbi, poštovanju… Meni nekako i o tome kako nam je proletelo ovih 36 godina od prvog dela. Došla sam kući i krenula da razmišljam o tome ko sam planirala da budem a ko sam sada. Koliko je na mene uticalo sve ono što nam se izdešavalo tih 36 godina? Koliko sam ostala svoja? i da li je kasno da se pokuša sa ostvarenjem nekih starih snova? Na svu sreću, film vam baš daje taj osećaj da sve možete! Nije kasno i ima još toliko toga da uradimo. Ako jedan Tom Cruise može da snima kao da je mladić i ima toliko energije, šta je to što mene sprečava da uradim isto. Okolina i stav ljudi oko mene? Više ne! Život je jedan i u svemu treba uživati i dati maksimum!

Lady Gaga je napravila totalno novu muziku za film u saradnji sa imenima kao što su Hans Zimmer, Lorne Balfe i Harold Faltermeyer. Originalni film je postigao status ikone iz više razloga, a jedan od njih je nesumnjivo njegova muzika i dan danas hitčina Berlin – Take My Breath Away,  koja je osvojila Oskara za najbolju originalnu pesmu 1987. Govori se da će još jednom muzika igrati glavnu ulogu.  

Ovog puta je Lejdi Gaga ta koja je obezbedila glavnu temu za film u obliku potpuno nove pesme Hold My Hand, koja je objavljena početkom maja 2022. godine uoči premijere filma. I ta pesma nije jedino Gagino delo u filmu. Soundtrack uključuje kombinaciju i drugih novih numera kao što je OneRepublic – I Ain’t Worried i poznate snimke iz prethodnog filma kao što je Kenny Loggins – Danger Zone, pored žive verzije klasičnog hita Jerry Lee Lewis-a Great Balls of Fire koji na klaviru izvodi glumac Miles Teller.  Govoreći o soundtracku, koji će biti objavljen istovremeno sa filmom, producent Bruckheimer je rekao: „Ovaj album nastavlja muzičko nasleđe koje je originalni Top Gun pokrenuo davne 1986. godine. Tako smo oduševljeni što su Lejdi Gaga i OneRepublic pružili svoju umetnost ka modernizovanju već kultne i omiljene muzike.” Iskreno, ja nisam nešto oduševljena jer ih nisam ni nešto preterano primetila. A možda je to baš i poenta, da se savršeno uklope u film. Svakako ću ih preslušati ovih dana pre nego film pogledam još jednom.

Vremena se menjaju i striming servisi pokušavaju da zamene bioskope. U jednom momentu Maverick šapuće u ključnom trenutku: „Još ima vremena“. I nekako ne možete a da ne pomislite da su i Cruise i Maverick na kraju svojih priča. Ovaj film jasno pokazuje da nema zamene i naslednika dostojih da nastave ovu priču. O rimejku nikako ne treba ni razmišljati jer nema zamene za Mavericka i Icemana. Ali nikada nije kasno… da se živi večno. Ne svakako za jednu od za poslednjih pravih zvezda velikog platna koja je još uvek spremna da uloži svo svoje biće u filmove koje snima.

Kada Mavericku kažu, “Ne dopada mi se taj pogled, Mav,” on odgovara, “To je jedini koji imam.” I to je istina. Kruz i ovaj film su hit kakav nam je trebao, i Kruz nam je ponudio sve ono što zna i ume, a to je perfekcija. 

Kruz je jedna od poslednjih holivudskih filmskih zvezda svoje vrste u vremenu u kojem su najpoznatiji glumci veliki onoliko koliko su aktuelni njihovi trenutni akcioni junaci na blagajnama ili društvenim mrežama.

Ni Tom Cruise ni Maverick možda neće postojati u budućnosti, ali imamo sada ovaj film i toplo vam preporučujem da ga pogledate.

Respawn.ba je osnovan 2020. Godine sa ciljem da dovede gaming i IT u srca svih ljudi na balkanskim prostorima. Od tada trudimo se sa našim tekstovima, videima, recenzijama i kolumnama držati Vas informirane sa najnovijim vijestima iz čitavog svijeta!

Sada nam treba Vaša pomoć. Ukoliko nam želite pomoći na našem putu da Vas sve držimo informiranima, možete donirati i pomoći nam pri uzdržavanju stranice, servera i hostinga. Donacije nisu potrebne i mi ćemo svakako se truditi nastaviti raditi istim tempom i još boljom uslugom, no svaka pomoć, ma kako god bila mala, biti će vrlo cijenjena.

Danica Manojlović

Novinar

Sedamdesetih godina prošlog vijeka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve sui male isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvijek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.

Preporučujemo

Diskusija

Komentirati mogu samo prijavljeni korisnici.
Prijavi se ili Registriraj i ostavi svoj komentar.

Kolačiće i druge tehnologije koristimo kako bismo unaprijedili našu stranicu.